Foto: J. B. K.Bogatstvo običajne tradicije prisutno u Đerdapu plod je etničkog prožimanja više kultura stanovništva koje u kontinuitetu živi na prometnom dunavskom putu. U ovom su kraju sačuvani arhaični običaji koji su i danas predmet interesovanja i proučavanja etnologa. Majdanpečanin, Aleksandar Repedžić, etnolog – antropolog, za Danas objašnjava običaje vlaškog stanovništva vezane za Badnji dan i Božić.
Bogata kultura i tradicija koja odlikuje vlašku zajednicu vidna je i u običajima koji su prisutni uoči i na sam dan Božića.
Tokom Badnjeg dana, računajući tu i veče, mlađa deca obično idu od kuće do kuće. Najčešće su maskirana i pevaju tradicionalnu pesmu udarajući posebno ukrašenim štapovima po podu kuće u koju su ušli.
Domaćini rado dočekuju koljindece ili koljindrece darujući ih bombonama, voćem, orasima, novcem.
-Po pričanju starijih, ranije su u večernjim satima od kuće do kuće išli neženjeni momci koji su bili maskirani i pevali koledarske pesme, a danas to čine i muška i ženska deca. Koljind(r)eci išaranim štapom od sveže posečene leske, koljindom, udaraju u pod i pevanjem šalju poruku za zdravlje, ljubav i napredak u domaćinstvu – objašnjava etnolog Repedžić.
Priča i da su ranije koljideci pesmu pevali na vlaškom jeziku, ali da se danas tradicionalna pesma češće čuje na srpskom jeziku.
-Bez obzira da li je otpevana na srpskom ili vlaškom ili čak na oba jezika, sadrži želje za dobro zdravlje domaćina i ukućana, obilje i napredak kuće.
Zbog toga domaćini koljidece rado primaju u kuću i obilno ih daruju slatkišima i novcem koje oni pakuju u tradicionalnu vlašku torbu “trajstu”.
Doduše u gradskim sredinama se na Badnji dan sve ređe sreću maskirana deca sa ovim zadatkom, ali ih u seoskim naseljima ima i sastavni su deo očuvanih običaja za ovaj praznik.
-Za Badnje veče se unosi slama u kuću i postalja se ispod stola. Po slami je puzala starija žena oponašajući kvočku, a za njom su išla deca imitirajući piliće. Ovaj se običaj danas izgubio – kaže Repedžić, dodajući da su se nekada po ponoći uz kačamak spremali ražnjići od svinjskog mesa iz salamure.
I u ovom kraju, prema rečina našeg sagovornika, na Božić unosi badnjak u kuću i položajnik, obično je to neko mlađi iz familije, u rano jutro pali grančice badnjaka.
-Položajnik se daruje novcem, košuljom, danas duksericom ili nekim drugim odevnim predmetom koji je članu familije potreban – priča etnolog.
Ovdašnje stanovništvo Božić proslavlja u krugu porodice i kako kaže Repedžić, na trpezi su tradicionalna jela koja se pripremaju za ovaj praznik.
-Priprema se česnica u koju se stavlja novčić, a Vlasi za Božić spremaju “kašu od mesa” (burundiu). Burundiu se priprema od svinjske potrbušine koja se kuva 24 sata, a kada se meso dovoljno raskuva, dodaju mu se so i brašno dok se ne dobije kašasta masa. Ovo jelo se kod vlaškog stanovništva priprema samo za Božić – otkriva Repedžić i dodaje da se za Božić pripremaju i plašinte (vlaške palačinke) koje su nezaobilazni deo svečane vlaške trpeze.
– Kada se praznična trpeza postavi, svi ukućani ustanu i rukom pridržavaju trpezu koja se prethodno nameni za sreću i zdravlje ukućana, a zatim mrtvima odnosno svim pokojnim bližim i daljim rođacima.
Kada se namenjivanje završi, lomi se česnica, a ko pronađe novčić, veruje se da će te godine imati uspeha u poslu.
Badnjak se u kući drži sve do Malog božića kada se iznosi iz kuće, a njime se zatim okite voćke – ispričao nam je Aleksandar Repedžić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
