Begović: Za EU bi bilo značajno da se Srbija pridruži sankcijama koje su vrlo vidljive i koje imaju političku simboliku

Srpskoj političkoj eliti, koja se svodi na jednog čoveka, šalje se poruka da Srbija spoljnu politiku mora da uskladi sa politikom EU, u ovom trenutku izrazito nenaklonjenoj Rusiji, objasnio je Begović u serijalu Kvaka 23.

Posle ruske invazije na Ukrajinu, on misli da je u toku postrojavanje EU i zemalja kandidata za članstvo i da je u toj „vojnoj formaciji“ koja se postrojava i pravi naredjenjem predviđeno mesto i za Srbiju.

Kao još jednu indiciju okretanja prema Zapadu, Begović je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem pomenuo i nedavnu vest da Srbija kupuje francuske borbene avione Rafal, čime se šalje poruka da je srpska vlast spremna da u igru uključi Zapad kao snabdevača oružjem, umesto Rusije.

Nagoveštaje zaokreta on vidi kao znak da se neke ruke politički zavrću i da se Srbiji šalju poruke u stilu „ako hoćete s nama, morate da iskažete da pripadate, da ste u našem taboru, da niste u onom drugom taboru“.

Begović napominje da ključne zemlje EU imaju mehanizme kojima mogu da pritiskaju ili „podstiču“ srpsku političku elitu da se više okreće Uniji i objašnjava da su to, pre svega, ekonomski mehanizmi, naročito oni koji su vezani za strane direktne investicije.

Najveći deo tih stranih direktnih investicija dolazi iz zemalja EU, podsetio je on i predočio da „par finih reči političke elite Nemačke, na primer, nemačkim kompanijama, može da prekine dotok tih investicija u Srbiju, uz povlačenje nekih investicija koje su već došle“.

„To bi imalo veoma nepovoljne ekonomske posledice po Srbiju, mislim i političke“, upozorio je Begović, koji smatra da u Vučićevoj okolini „postoje ljudi koji to mogu da mu objasne, čak i oni sa lažnim doktoratima, koji se u ove stvari razumeju“.

Prema njegovom tumačenju, EU je u vreme izborne kampanje u Srbiji bila veoma mirna, ali će sada, posle neupitne Vučićeve pobede, skinuti plišane rukavice i spustiti ručnu kočnicu.

Begović ne zna da li će se Srbija pridružiti sankcijama Rusiji, ali konstatuje da će, ukoliko takva odluka izostane, bez dileme biti pokrenuti fini mehanizmi sveobuhvatnog hladjenja odnosa, pošto ovde neće biti sankcija poput onih iz 1992,godine.

Ovo je vreme za određene strateške političke odluke koje treba da donese pre svega Vučić, naglasio je Begović, ali je istovremeno uočio da su sankcije koje su zemlje EU uvele Rusiji vrlo specifične, pa i nejasne, i ne mogu se porediti sa onim koje su bile uvedene SR Jugslaviji.

Budući da je medju sankcijama Rusiji vrlo malo onih koje su nedvosmislene, pri čemu se situacija na tom planu menja iz dana u dan, on smatra da je pitanje kojim bi sankcijama Srbija uopšte mogla da se pridruži.

Begovićev je utisak da bi za EU bilo značajno da se Srbija pridruži onim sankcijama koje su vrlo vidljive i koje imaju veliku političku simboliku, „poput, na primer, zatvaranja srpskog vazdušnog prostora za ruske avione, odnosno prekida letova Er Srbije za Moskvu“.

„Ovo je moja spekulacija, znači nemam nikakvu internu informaciju ni od koga, ali bi to bila mera koja bi bila pozdravljena u Evropi zbog toga što je vrlo vidljiva“, precizirao je Begović.

Kako je rekao, i oni koji donose odluke u EU traže neku vrstu kompromisa koji bi se sastojao u tome da Srbija uvede odredjene sankcije Rusiji, „tako da na kraju svi mogu da proglase pobedu, osim Rusa“.

S druge strane, Begović napominje da greši svako onaj ko na Zapadu misli da će sankcije, kao suštinski odgovor na rusku invaziju Ukrajine, promeniti način donošenja odluka u Moskvi o tom ratu.

„Mislim da je vrlo mala verovatnoća da će sankcije uticati na predsednika Putina da ublaži stav u pogledu rata u Ukrajini, da povuče trupe i prekine neprijateljstvo“, procenio je on, ali je skrenuo pažnju i na stratešku odluku Zapada da izoluje Rusiju.

Tu sad dolazimo do pitanja da li su ovo antiruske ili antiputinovske sankcije, ukazao je Begović, uveren da sankcije Rusiji ne bi bile ukinute sve i da se rat u Ukrajini završi sutra ili da Putin više ne bude na vlasti.

Kako je obrazložio, postoji strateški interes da se umanji ili eliminiše zavisnost Zapada od uvoza fosilnih goriva iz Rusije, što su dugoročne odluke koje jednostavno ne zavise od toga ko je na čelu ruske države, niti od toga da li će se jednog dana reformisati ruski politički sistem.

Kao još jednu katakteristiku sankcija, Begović je označio činjenicu da se sada prvi put pojavljuju i „dobrovoljne sankcije“, jer mnoge zapadne korporacije prekidaju ugovore i povlače se iz investicionih poslova u Rusiji.

„Na Zapadu postoji postoji antiruska histerija“, ocenio je on i naglasio da je „protiv svake histerije, protiv antiruske histerije i protiv proruske histerije kakva postoji, recimo, u nekim domaćim medijima“.

„Ali, budući da postoji antiruska histerija na Zapadu, reputacioni rizik kompanija koje sarađuju sa Rusijom je da će zbog toga izgubiti na drugim tržištima“, objasnio je Begović, koji ne deli mišljenja da će Kina biti supstitut Rusiji za prekid odnosa sa Zapadom.

Na dugi rok posmatrano, Kina nije onaj partner kakav je, ekonomski gledano, za Rusiju bio Zapad, ocenio je on i ilustrovao da isporuke gasa Kini ne mogu da kompenzuju isporuke gasa EU, kada budu prestale 2027.godine.

Osim toga, istorija odnosa Kine i Rusije je dugačka i teška. To što sada imaju Sjedinjene Američke Države kao zajedničkog protivnika, ne znači mnogo. Mislim da u veliko prijateljstvo Rusije i Kine ne veruju ni Rusi, ni Kinezi, zaključio je Begović.