U Beogradu ih ima 980: U kakvom stanju su skloništa koja treba da zaštite ljude u slučaju ratne i vanredne situacije?

Pojedine zemlje poput Nemačke, Hrvatske proveravaju svoja skloništa i testiraju sirene i u mirnodopskim uslovima, a u kakvom stanju su trenutno atomska skloništa u Srbiji, koja su poslednji put korišćena u vreme NATO bombardovanja, od nadležnih nismo dobili odgovor, dok naši izvori navode da se u ovu oblast ne ulaže, te da pojedina skloništa stoje napuštena, kao i pre ’99.

Bojan Nikolić, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda kaže za Danas da su, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, skloništa samostalni deo zgrade, da postoje više vrsta, a da su pojedina u nadležnosti javnog preduzeća, koje je u međuvremenu postalo Društvo za ograničenom odgovornošću za skloništa Beograd (d.o.o za skloništa).

Nikolić tvrdi da profesionalni upravnici nemaju neposredni pristup tim skloništima, dok su druga skloništa u nadležnosti same stambene zajednice.

„Za skloništa koja su u nadležnosti stambene zajednice, uglavnom postoji pristup jer stambena zajednica ima ključ. Međutim, realno stanje na terenu pokazuje da su mnoga od tih skloništa zapuštena, da se u njima drže razne stvari i da često ne ostavljaju utisak prostora koji je održavan i spreman za namenu za koju postoji. Stiče se utisak kao da nismo imali ratove pre 30 godina i kao da smo zaboravili čemu taj prostor uopšte služi“, ističe naš sagovornik.

On napominje da se skloništa mogu koristiti i za druge potrebe, ali ona po propisima moraju da budu vraćena u prvobitnu namenu u roku od 24 časa.

„To znači da svaka druga upotreba ne sme da ugrozi njihovu osnovnu funkciju, niti da onemogući da u kratkom roku budu osposobljena za ono čemu su namenjena – za vanredne ili ratne situacije“, dodaje on.

Imajući u vidu aktuelnu bezbednosnu situaciju u svetu, sve češće se, kaže Nikolić, pokreće pitanje provere stanja skloništa i ukazuje da se od profesionalnih upravnika sada očekuje da preuzmu odgovornost za stvari za koje nisu ovlašćeni.

“Profesionalni upravnici od komunalnih inspekcija gradskih opština, kao jedinica lokalne samouprave, dobijaju upitnike koji sadrže pitanja tehničke i stručne prirode — pitanja koja se odnose na konstruktivnu bezbednost, kapacitet, instalacije, eventualna građevinska oštećenja, klasifikaciju objekta kao zaštitnog skloništa, kao i na zone i površine. Smatramo da je za takvu vrstu procene neophodno angažovati ovlašćenog stručnjaka iz oblasti građevinarstva i bezbednosti. Profesionalni upravnici postupaju u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, organizuju komunikaciju, prenose informacije i ukazuju na probleme, ali ne mogu i ne smeju preuzimati odgovornost za stručne tehničke procene za koje nisu ni zakonom ni strukom ovlašćeni, navodi naš sagovornik.

On ističe da je neophodno jasno razgraničiti šta je obaveza upravnika, a šta nadležnih institucija i ovlašćenih stručnih lica.

Prema njegovim rečima, skloništa koja se izdaju najčešće se daju u zakup za magacine, teretane, muzičke studije…

Procenjuje se da u Srbiji ima više hiljada skloništa, od kojih su u nadležnosti d.o.o za skloništa (do 15. januara ove godine bilo javno preduzeće) 1.442 javna i blokovska skloništa na teriroriji 48 opština.

Samo u Beogradu ima ih 980. Od 17 beogradskih opština četiri imaju preko sto skloništa: Novi Beograd (244), Zvezdara (132), Rakovica (130) i Voždovac (107). Nasuprot tome, Surčin i Barajevo nemaju nijedno sklonište, dok Sopot ima samo jedno.

Vojvodina broji 212, Šumadija i Zapadna Srbija 146, a region Južne i Zapadne Srbije ima 104 skloništa. Ukupna površina tih skloništa je 285.023 metara kvadratnih, a koliko mogu ljudi da prime sa sigurnošću se ne zna.

U novembru 2024. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je „poražavajuć“ prvi izveštaj koji je dobio o broju mesta u skloništima, koja štite i od nuklearnog napada.

„Prvi izveštaj o skloništima koji sam dobio iz javnih preduzeća i Vojske Srbije je poražavajući. Moraćemo da radimo velike stvari, jer su početkom 2012. prekinute sve dotacije iz budžeta za Javno preduzeće Skloništa, a nama nije na pamet palo da ćemo biti u ovakvoj situaciji, što je i naša greška“, rekao je Vučić televiziji Pink, povodom eskalacije sukoba u Ukrajini.

Vučić je naveo i da je Srbija „potpuno nespremna“ za potencijalni nuklearni sukob, kao i da u skloništima ima mesta za svega 257.000 ljudi, a da treba da ima za milion i po.

„Ne zato što ćemo mi biti meta, ali ako meta bude neko u krugu od 500 do 1.000 kilometara, isto nam se piše. Izvinjavam se građanima što to nismo počeli na vreme da radimo“, kazao je Vučić pre dve godine.

Uprkos obećanjima predsednika, za obnovu infrastrukture za zaštitu stanovništva iz budžeta Srbije ne izdvajaju se nikakva sredstva, a izmenama Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama 2012. godine ukinuta je obaveza plaćanja naknade za izgradnju i održavanje atomskih skloništa. Tako se se D.O.O. za skloništa finansira samo iz prihoda od izdavanja u zakup dvonamenskih skloništa i poslovnog prostora. Međutim, kako stoji u javno dostupnom izveštaju ovog društva za 2025. godinu, čak i prilivom sredstava od pomenutih prihoda ne mogu u potpunosti da da finasiraju sve aktivnosti vezane za izgradnju, održavanje i tehničku kontrolu skloništa.

Pre toga, 2024. direktor tada JP Skloništa Nebojša Stojanović je uveravao da se održavanje sprovodi prema programu poslovanja preduzeća, kao i prema raspoloživim sredstvima, ljudskim resursima i finansijskim mogućnostima. On je tada naveo da je od 1.442 skloništa u zakup izdato 318.

“U skloništima se obavlja redovno održavanje, provera stanja, opremanje mobilnom opremom i priprema za izdavanje objekata u zakup. Sektor za vanredne situacije MUP Srbije obavlja inspekcijski nadzor, a u skladu sa nalozima inspekcije, po prioritetima se obavlja unapređivanje uslova, za eventualni boravak stanovništva“, naveo je tada Stojanović za RT Balkan.

Revizori: Dve trećine skloništa nije bilo predmet tehničke kontrole

O stanju u skloništima bavili su se i državni revizori, koji su utvrdili da oko dve trećine od 1.442 javna skloništa kojima upravlja ovo preduzeće nije bilo predmet tehničke kontrole od 2019. do 2022. godine. Državni revizor Dragojle Polić početkom 2024. je izjavio da je revizijom svrsishodnosti poslovanja pod nazivom „Upravljanje javnim skloništima u Republici Srbiji“, koju je uradila DRI, zaključeno da nije omogućeno efikasno upravljanje javnim skloništima, jer ta oblast nije uređena na odgovarajući način i zato što nedostaju neophodni resursi, finansijska sredstva i stručni kadrovi.

Od 2019. do 2022. godine, zaključuje DRI, 339 javnih skloništa je bilo izdato u zakup, a 67 odsto od toga nije bilo uopšte predmet tehničke kontrole.

U tom periodu Sektor za vanredne situacije obavio je inspekcijski nadzor nad 426 javnih skloništa, što je oko 30 odsto, a utvrđeno je da 11 javnih skloništa nije upotrebljivo, 331 sklonište upotrebljivo je uz određene nedostatke, dok su 84 skloništa bila bez nedostataka. Inspekcija je izrekla više od 2.000 mera koje se odnose na tekuće i investiciono održavanje, od čega je realizovano oko 450 mera.

Revizori su preporučili da se uradi procena kod kojih javnih skloništa je trajno narušena sigurnost kako bi osnivač i nadležni organi doneli odluku o njihovom daljem statusu, uz ocenu da je potrebno da se unapredi sistem upravljanja skloništima da bi se obezbedila njihova sigurnost i funkcionalnost i omogućilo da pruže predviđeni stepen zaštite stanovništva.

Nema novih skloništa u poslednjih 20 godina

Stručnjak za odbranu i bezbednost Ivan Miletić nedavno je za N1 rekao da je civilna zaštita u Srbiji na jako niskom „i primitivnom nivou“, jer se u Srbiji ne ulaže u ono što je za potrebe stanovništva već isključivo u ono što je za potrebe nomenklature koja želi da ostane na vlasti.

Osim što je ukinut značajan izvor finansiranja održavanja i izgradnje skloništa, izmenama zakona ukinuta je i obaveza investitora da grade atomska skloništa, te stanovnici naselja koja su građena u Srbiji poslednjih godina nemaju skloništa u slučaju nužde.

„Ako uzmete u obzir sva nova naselja koja su napravljena u poslednjih 20 godina, videćete da nisu građena skloništa za sve te kvadrate koji su napravljeni. Tako da možemo slobodno da kažemo da nema dovoljno skloništa. Recimo, ceo Beograd na vodi i slična naselja će morati kao u Dubaiju u garažama da spavaju. Nisu rađena namenska skloništa jer se verovalo da smo ušli u vreme mira i da neće doći do sukoba poput onog u Ukrajini i sada u Iranu”, rekao je Miletić.

Kako je Danas ranije pisao, sa izgradnjom novih skloništa stalo se 2006. godine. Tada ova oblast zaštite prelazi iz Ministarstva odbrane u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, prava civilna zaštita praktično prestaje da postoji, dok su građani potpuno neobavešteni i neuvežbani za razne rizične situacije.

Do zaključenja ovog teksta o trenutnom stanju u skloništima nismo dobili odgovore ni od d.o.o za skloništa, niti od Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Međutim, u izveštaju o radu društva za prvi kvartal 2025. godine stoji da je Sektor za vanredne situacije izvršio 17 redovnih inspekcijskih pregleda skloništa od čega je 10 bilo u Beogradu, po dva u Nišu, Sremskim Karlovcima, Jagodini i jedan u Prokuplju. Između ostalog u izveštaju stoji da nije bilo nabavki oprema i uređaja za skloništa, kao i da je od 285.023 metara kvadratnih sklonišnog prostora uslove za izdavanje ispunjavalo 101.717 kvadrata. Na dan 31. marta prošle godine 506 prostora bilo je pod zakupom (68.253 metara kvadratnih).

Ko održava skloništa

Kako stoji na sajtu d.o.o za skloništa, služba održavanja u Beogradu brine o 1.023 skloništa (Grad Beograd, Pančevo, Smederevo, Požarevac i Šabac). Poslovnica Novi Sad vrši održavanje 196 skloništa (Novi Sad, Bačka Palanka, Kikinda, Sremska Mitrovica, Subotica, Titel, Zrenjanin i Žabalj). Poslovnica Niš vrši održavanje 109 skloništa ( Niš, Kruševac, Knjaževac, Prokuplje, Leskovac, Bor, Vranje, Trstenik, Pirot, Negotin i Zaječar). Poslovnica Kragujevac i kancelarija u Užicu vrši održavanje 114 (Kragujevac, Užice, Kraljevo, Čačak, Valjevo, Gornji Milanovac, Lučani, Velika Plana i Jagodina).