Foto: BLOKKASTNemoguće je da ste ih „promašili” ili niste zapazili ako ste bili makar na jednom protestu ili blokadi u Kragujevcu i mnogo, mnogo široj okolini. Od ostalih, starijih kolega izveštača izdvajaju se već na prvi pogled ne samo po mladosti, što se podrazumeva, već i po press prslucima koji nisu šljaštećih i fluorescentnih boja.
– Ko su ova deca u dresovima k’o nekad reperezentacija Zapadne Nemačke, padali su prvi komentari starijih protestanata i vremešnijih blokadera koji još pamte loptanje iz doba SRN i DDR.
Ne, nisu to naslednici lika i dela nekada odista moćnih Sepa Majera, Brajtnera, Gerda Milera i Kajzera Franca. Ne, u pitanju je nešto sasvim novo i domaće, naše. To su novinari i ekipa BLOKKASTA, podkasta studenata kragujevačkog Univerziteta u blokadi.
Prva epizoda BLOKKASTA emitovana je 6. aprila. No ideja je „rođena” još krajem februara, a njenoj realizaciji su studenti pristupili sredinom marta.
Svi akteri BLOKKASTA su sa kragujevačkog FILUM-a (Filološko-umetničkog fakulteta): Anđela je grafički dizajner, Aleksandra filolog, Đina grafički dizajner… njihove kolege i koleginice sa smerova romanistika i gemanistika… Ali preovladava odsek muzika u medijima, što ima logike, zbog medija dakako.
– Na sastanku studenata sa ljudima iz SKC-a izneli smo svoju ideju o pokretanju podkasta i svidela im se. U Studentskom kulturnom centru svi su bili za. Predložili smo plenumu studenata u blokadi FILUM-a koji je odobrio. Tako smo krenuli sa radom, uvodi nas u istorijat BLOKASTA Anđela dok razgovaramo u njihovom studiju (koji su samo studenti opremili i obogatili, onako kreativno i duhovito kako samo mladost ume da bude razigrana i maštovita).
Svi su jednaki.
– Odluke o radu i na podkastu donosimo na istom principu plenuma, ističe Anđela, ali je, ipak, kolege interno zovu „šefica”.
Postoje danas brojni mediji, ali su kragujevački studenti smatrali da je potrebno da oni imaju „nešto svoje”.
– Ideja je da mi kao studenti u Kragujevcu imamo svoj medij i napravimo svoj medijski prostor na i u kome ćemo prikazivati ono što se nama dešava, kako mi vidimo blokadu i protest. Ne samo mi kao autori i kreatori već svi oni koji u blokadama učestvuju, da bi u tom „prostoru” mogli otvoreno, na drugačiji način ili slobodnije, iz svog ugla i perspektive, svojim rečima da govore, a ne onako kao u klasičnim medijima koji prate proteste. Oni su „ozbiljniji” i rade drugačije forme i sadržaje, pojašnjava nam Anđela.
Po mnjenju blokkastovaca ovdašnjih podkast je otvorenija forma.
– Razgovor može da traje onoliko dugo i da se razvije koliko nam je potebno da u njemu obradimo sve teme koje nas interesuju sa svih aspekata. Da naši gosti kažu i iznesu sve što žele, da ih naši voditelji pitaju sve ono što smatraju da treba. Ima prstora i vremena jer je sama forma opuštenija, fleksibilnija i u njoj nismo (pre)opterećeni početkom, krajem, trajanjem… Nema ni reklama…, duhovito zaključuje ova naša sagovronca.
Do sada su emitovali tri epizode, koje su onako fleksibilno (a, kako drugačije) trajale od sat i po do dva.
Sve epizode BLOKKASTA emituju se iz SKC-a („Kutija šibica”), koji im je izašao u susret, ne zaboravljaju studenti da istaknu, ne samo dajući im prostor gde su organizovali studio, već i pomogli oko opreme, montaže…
– Naučili su nas sve one stvari koje nismo znali, iskreni su blokkastovci.
U međuvremenu tehnički su se dosta osamostalili i potkovali po tim pitanjima, dodaju oni ne bez mladalačkog ponosa,
Oni koji su na odseku FILUM-a muzika u medijima imali su neke osnove za rad, a pomoć su dobili i od Nenada Glišića, urednika književnog i tribinskog programa kragujevačkog SKC-a.
– On nam je dosta pomogao, pre svega u noviraskom smislu. Imali smo sa Glišićem dva sastanka, na kojima smo kroz razgovor iznosili ideje, onako kako mi to zamišljamo a on nam je koja i kakva bi to bila novinarska forma, kako ta zamisao bude dobro, kvalitetno i profesionalno realizovana, kažu studenti.
To za početak dela koji se tiče novinarskog zadatka, posle su sami učili kroz rad tražeći najlogičnija i najefektnija rešenja.
U BLOKKASTU je angažovano njih 10 u četiri segmenta: Nikola, Katarina i Anđela rade podkast, Milica, Jovana i Strahinja su terenci i reporteri (oni u crno belo žutim press prslucima), Đina i Aleksandra su zadužene za fejk njuz (autorska, satirična rubrika) i Ilija i Miloš koji su odgovorni za postprodukciju i tehničke detalje. Svi su studenti, uključujući i Miloša koji je na masteru. Samo u tehničkom delu im pomaže Marko koji je zadužen za opremu i logistiku i jedini je koji nije student.
Prva stvar, događaj, teren sa kojeg su izveštavali bio je protest u Vrnjačkoj Banji 26/27. marta.
-Bio je to prvi protest u Banji i njihov fakultet za turizam je stupio zvanično u blokadu. Za nas baš izazovno jer smo se prvi put susreli sa korišćenjem mikrofona, kamere, opreme na terenu, priča Milica, apsolvent muzike u medijima koja je teoriju savladala na fakultetu ali priznaje „malčice je drukčije u praksi” što bi rek’o pesnik.
Vreme je bilo jako loše, padala je kiša, kamera nije htela da radi…
– Imali smo problema sa karticom, snimali smo telefonom… priseća se koleginica Milica, reporterka tog vatrenog krštenja i svih onih terenskih čari i draži što „mi stariji znamo”. Zapravo smo uzeli samo jedan intervju, iskrena je ona.
Generalno, iskrena je ona, prvih nekoliko protesta bilo je teško za izveštavanje.
– Navići se na buku, i rad u tim i takvim uslovima nije bilo lako. Takođe, trebalo je i osloboditi se da priđete nepoznatoj osobi, pitate je, zatražite izjavu, odgovor…, to su po njoj bile dve najteže stvari.
Morali su to da savladaju i nauče u hodu, kao što smo i svi… Ali, kako je vreme odmicalo i ređali se protesti njenoj ekipa sa terena sve je postalo lakše.
– Nekako smo se uigrali i navikli na sve, sumira Milica.
Na nju najveći i najdublji utisak bilo je obeležavanje pola godine od pada nadstrešnice u Novom Sadu.
– Bilo smo tamo i snimali sve. To je bilo lično za mene jako teško. Prvo tokom odavanja tišine ljudi su plakali, mi kao ekipa isto… Emocije su nas savladale u sekundi, prosto ne možete da se obuzdate… Nekako sam se smirila, protekla je tišina ali kada smo krenuli do same stanice da snimimo povorku koja je na mestu pada nadstrešnice polagala vence i cveće, ponovo sam se rasplakala. Bolan i potresan, momenat koji ću pamtiti čitavog života. Devojka, meni nepoznata izašla je iz povorke prišla, zagrlila me i utešila. U tom trenutku gde vas nepoznata osoba teši, vi najbolje vidite kolike i kakve emocija su tu „prisutne”. Bio mi je to najteži zadatak na svm protestima ali i najveličanstveniji, najlepši, još uvek je vidno uzbuđena Milica dok prepričava doživljaj iz Novog Sada.
Studentkinja prve godine FILUM-a Jovana je zadužena za pregled nedelje i fejk njuz, ali kao staf, kamermanka.
– Anđela je formirala grupu za podkast, došla sam da vidim, zaniteresovala se, i „ušla” u priču. Upoznavala sam se tehnikom na licu mesta, a pomogli su mi Miloši Marko. Prvi put u životu sam uhvatia kameru u ruke i samo… nastavila…, priča Jovana kako su kao kamermani startovali u BLOKKASTU ona i njen kolega sa godine Strahinja.
Student prve godine slikarstva Nikola iako na fakultetu izučava nešto što je po difoltu neverbalno u BLOKKASTU je sve moguće pa se odlično snašao u ulozi voditelja. Naravno, što i jeste njegov fah, pomogao je u vizuelnom identitetu i „ilustrovanju” studija. Oduvek je voleo glumu, bavio se njom amaterski tokom školovanja, a imao je žarku želju da pokrene podkast u srednjoj umetničkoj školi u Kraljevu. Tada mu se nije posrećilo, ali mu se želja ostvarila sada u SKC-u i BLOKKASTU.
– Svi zajedno radimo, uz pomoć druge koleginice Anđele (koja ga pomno motri dok daje izjavu), zajedničkim snagama. Od ideja, priloga, do predloga i odabira gostiju…, ističe on.
Sledi i logično pitanje – šta dalje?
– Pričali smo o tome. Želja nam je da i nakon blokada i završetka protesta nastavimo sa radom na podkastu. Aktuelna zbivanja su bila inicjalna motivacija da se pokrene, ali BLOKKAST ne mora da bude vezan samo za to. Blokada i blok mogu da budu metafore za mnoge druge stvari i situacije. Volimo ovo što radimo i sigurno ćemo nastaviti sa podkastom, u glas odgovaraju „studenti blokkasteri”.
A kraj nije ni blizu. Tek je početak. Protesti se samo nižu Požarevac, Užice, Šabac, Kragujevac, „Vostani Serbije” (dugo si zaspala)… ali blokkastovci ne dremaju na lovorikama. Nažalost, ne mogu baš na sve da stignu ali i daju sve do sebe da ih što više pokriju. Gledajte ih u narednoj epizodi podkasta BLOKKAST. Kada, pa opušteno, fleksibilno, kad bude biće. Ne brinite, vama ćemo prvo da javimo.
Više vesti izs ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
