Biti crn u Americi: Serena Vilijams

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne dodiruju me priče o rasizmu belaca, možda zato što sam vaspitan u državi gde se različitost boje kože slavila kao vrlina, a primećivanje razlike bilo nepristojno. Ne dodiruju me više te priče jer sam, proputovavši svet i živeči u raznim sredinama, shvatio da rasizam postoji kod ljudi svih rasa. Postoji „beli“ rasizam ali, postoji, verovali ili ne, još veći, „crni“ ili „žuti“ rasizam. Ono moje vaspitanje, me je u nekoliko navrata dovelo u veoma opasne i neprijatne situacije. Nije sve kao u knjigama ili, kao u gradivu na kome svo vaspitavani. Život je nešto drugo. Elem, generalno, i danas me strašno nervira kada neko nekoga potcenjuje, potkrada, kinji, eksploatiše i maltretira samo zato što je druge boje kože. Za Serenu nikada nisam navijao. Ja mislim zbog načina na koji ona igra tenis a, možda, ali nesvesno, i zbog boje kože? Medjutim, videvši nepravdu, koju joj nanose, videvši je samu i bespomoćnu na terenu kako se bori sa ljudskim hijenama, postala je moja miljenica. Postala je, manje teniski već, više ljudski idol, koji me uči da se treba boriti protiv nepravde, čak i onda kada te se ta nepravda ne tiče.

2. sorry. ne prolazi.
   to što je serena crna, kao i činjenica da je zbog boje kože bila izvrgnuta raznim nepravdama, ne daje joj za pravo da linijskoj sudiji kaže sledeće:
   “If I could, I would take this —-ing ball and shove it down your —-ing throat.”
   pa onda malo – you are nothing i kad ja sa tobom završim…itditd.
   tj. serena je tipičan buli, boja kože, niti činjenica da je žena u svetskom tenisu ne mogu to da promene.
   kada neko završi sa:
   “You will never ever, ever be in another final. You are a liar.”
   ja ga ne vidim kao žrtvu, iz kakvog god grotla da je ovo gore citirano proizišlo.