Foto: Dušan Pešić/DanasMeštani Baba Zlatine ulice u Vranju, napokon, „lakše dišu“. Lakše se kreću i nemaju problema sa nestašicama vode koje su donedavno bile ružna svakodnevica. Kažu da su se koliko-toliko vratili normalnom životu, lišenom neizvesnosti oko pijaće vode, kupanja dece za školu ili kuvanja ručka.
Baba Zlatina se nalazi u, verovatno, turistički najplodonosnijem delu grada i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. U njoj se nalazi Muzej kuća „Bore Stankovića“, a u neposrednoj blizini je i Pribojčića kuća, rodna kuća Oca Justina Popovića.
Uzimajući u obzir pomenuti turistički potencijal, rekonstrukcija, započeta još 21. septembra, nesumnjivo je uticala na promociju ovog dela Vranja kao kulturno-istorijske celine i njenu dostupnost posetiocima, mesecima unazad. Radovi u Baba Zlatinoj se privode kraju, mogu da odahnu njeni žitelji, a pre desetak dana radnici su započeli postavljanje kaldrme koja je oduvek bila njeno prepoznatljivo obeležje.
„Staru kaldrmu, izvađenu septembra, sada vraćamo. Kao što vidite, mašinama se doprema do nas. Već devet ili 10 dana radimo, a zvaničan rok za završetak je 6. maj. Dinamika radova zavisiće od toga koliko će nas brzo snabdevati materijalom. Ako nema prepreka, biće završeno u predviđenom roku“, kažu majstori, njih četvorica, koji vraćaju kamenje na svoje mesto.
Upravo su „prošli“ rodnu kuću Bore Stankovića, idući kroz Baba Zlatinu iz pravca glavne ulice, Kralja Stefana Prvovenčanog, ka Jovana Jankovića Lunge i naselju Češalj.
„Treba asfalt ovde, kakva kaldrma“, govori na ulici, u prijateljskoj raspravi, jedan muškarac drugom.
„Ma šta asfalt, ova je ulica pod zaštitom države, tu je i Borina kuća…“, odgovara mu.
„Pa, ko ima korist od toga? Vranjanci nemaju, samo Niš“, replicira mu prvopomenuti, podsećajući sagovornika da je ova ulica pod ingerencijom niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Gospođa koja, sa zembiljem u rukama, kroz Sofkinu „seče“ put Baba Zlatinom ka Oca Justina Popovića koja joj je finalno odredište, ne zaustavljajući se, kaže da se njenoj porodici „život vratio u normalu“.
„Sad može i da se izađe, nema više rupa, a i nemaju ljudi problema sa vodom. Iako ne živim u Baba Zlatinoj, nego u Oca Justina Popovića koja je paralelna sa njom, i mi smo se snalazili za vodu, bilo je i kod nas restrikcija“, govori ona.
Građevinska mašina šparta ulicom i kaldrmom snabdeva radnike koji je postavljaju u dve kolone.
„Možda 20 do 25 dana nemam problema sa nestašicom vode. Ranije je nije bilo po ceo dan, mnogo je teško bilo. Ništa ne možeš bez vode. Sad je već bolje, lakše se diše. Trebalo je oni to u toku leta da rade, te cevi da menjaju“, dobacuje reporteru Danasa muškarac srednjih godina koji živi u Sofkinoj, a koja se „uliva“ u Baba Zlatinu.
I meštani ove ulice, kao, uostalom, i većeg dela naselja Češalj, mesecima unazad, od kada traje rekonstrukcija Baba Zlatine, češće su bili bez vode nego što je imaju.
„Majstori, koji su tu kanalizaciju i cevi postavljali, radili su taman koliko da završe posao, ne da bude kvalitetno kao što treba. Stare su cevi, azbestne, zato su pucale. Imam utisak da to nisu radili stručni ljudi. Ulica je dugačka, ima 300 metara. Kako je normalno da toliko dugo traju radovi?“, pita se ovaj Vranjanac.
Podseća da smo nedavno ušli u sedmi mesec rekonstrukcije, od projektovanih devet.
„Uzeću primer Pržarske ulice koja je regionalni put, dužine, možda, 500 do 600 metara. Pre pet ili šest godina su je rekonstruisali, završili je za mesec dana. Prošle godine je Poljanička ulica završena za dve nedelje, njena dužina je 200 do 300 metara. Mnogo brže nego Baba Zlatina. Ovde se nešto kilave. Da li zbog satnice, vremenskih uslova ili para, ne znam“, objašnjava.
Ženu koja živi u Baba Zlatinoj a koju zatičemo na raskršću sa ulicom Jovana Jankovića Lunge, pohvaljuje radnike koji „dobro napreduju sa ređanjem kaldrme“.
„Rade to kako treba, efikasni su. Sada više nemamo problem sa nestašicama, možda mesec i po do dva. Kad su kopali, pucale su cevi, sada ne. Ako iznenada ne pukne neka, mogu da kažem da smo se vratili normalnom životu. Svaki dan nam je nestajala voda. I komšije sa kojima sam pričala često nisu imali vodu, nekad i po dva dana je nije bilo, baš je bilo užasno“, govori ona.
Ističe da „još nije kraj mukama“.
„Normalno da nije normalno da radovi na rekonstrukciji ulice od 300 metara traju sedam meseci, do sada, a još nije kraj nesreći. Nemaju problema ljudi više sa vodom, možda treći mesec, Bogu hvala. Kako smo se pre snalazili? Nikako!“, završava, odsečno, ova gospođa.
Svi Vranjanci i Vranjanke sa kojima smo zastali da razgovaramo odmahuju rukom, ne žele da kažu svoja imena, niti da budu fotografisani.
„Nemojte ime, molim vas“ i „bez slikanja“ – završne su reči naših sugrađana, žitelja Baba Zlatine i okolnih ulica, iako rado govore o višemesečnim problemima, poput otežanog kretanja ulicama koje su bile razrovarene i nestašica vode za piće.
Čak nas i radnici koji postavljaju kaldrmu mole da ih fotografišemo tako da ime se ne vide lica.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
