Borba otežana nemaštinom

Srba Tošić iz sela Držina kraj Pirota 3. jula puni osam godina, a već nosi ogroman teret na nejakim plećima. Pre godinu dana lekari su ustanovili da boluje od akutne limfoblastne leukemije. Od tada traje neprekidna borba porodice Tošić da, uprkos nemaštini, dete istrgne iz kandži opake bolesti.
Samo dve nedelje nakon što je Srba Tošić proslavio sedmi rođendan prošle godine, njegove roditelje je pogodila strašna vest. Lekari su konstatovali da je uzrok njegovih tegoba akutna limfoblastna leukemija, bolest čije je lečenje dugotrajno, a rezultati neizvesni. Iako žive u siromaštvu i nemaštini, Srbini roditelji spremni su na sve samo da omoguće sinu osnovna ljudska prava – na lečenje i život.

Od vrata do vrata

Srbin otac Vlastimir pritisnut nevoljom, obilazio je mnoge kućne pragove u Pirotskom okrugu i moli nepoznate ljude za pomoć . Na to ga je, kaže, muka naterala.

– U Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Babušnici išao sam bukvalno od vrata do vrata i molio ljude da pomognu mom detetu. I pomagali su, ko koliko ima. Ali lekovi su skupi i novac začas ode. Ne znam koliko ćemo ovako izdržati – kaže Srbin otac.

Bez obzira na muke, strahovanja i neizvesnost koje donosi bolest, u domu Tošića je bučno i veselo.

Apel za pomoć

Broj žiro-računa za uplatu pomoći Srbi Tošiću je: 330-6320100068504-93, Meridijan banka.

Tošići žive u skromnoj kući u jednom od držinskih sokaka, opremljenoj samo neophodnim stvarima. Marina i Vlastimir Tošić imaju petoro dece – najstarije ima petnaest, a najmlađe tek četiri godine. Bosonoga deca u staroj, iznošenoj odeći okupljena su oko bolesnog brata, kao da žele da mu uliju snagu i radost. Gledaju crtani film na starom televizoru. Srba je živahan mališan, punačkog lica, veselih očiju i širokog osmeha
– Srbu leče na Dečjoj internoj klinici u Nišu. Na poslednjoj kontroli, lekari su rekli da mu se stanje popravlja i preporučili da nastavimo s terapijom. Borićemo se za njegov život kako znamo i umemo, ali nam je zaista teško. Siromašni smo, a lekovi su skupi. I nisu samo lekovi, već i svaki odlazak na kontrolu u Niš nas košta 4.000 dinara. Srba ne sme da putuje autobusom, pa ide taksijem jer mora da izbegava kontakt sa više ljudi, da ne bi došlo do neke infekcije ili prehlade. Ni u školu ga nismo upisali, zbog bolesti – priča dečakova majka Marina Tošić.
Desetogodišnja Sandra jedina od petoro dece pohađa redovnu školu u Držini. Mala Valentina ide u Školu za decu sa posebnim potrebama, jer, kako kaže njena majka, „slabo pamti“. Najstariji, petnaestogodišnji Miki ispisan je iz iste škole, jer je „pravio probleme“. On će biti zbrinut u nekoj od ustanova u Nišu ili Knjaževcu. Najmlađi Stanko još nije stasao za školu. Tošići žive od jedne penzije i dodatka za četvoro dece. Peto dete, po zakonu, nema prava na dečji dodatak. Od poljoprivrede ne mogu da zarade ništa, ali proizvedu hranu za sebe. Njihova primanja ne prelaze 17.000 dinara mesečno. Od te sume svakog meseca izdvajaju najmanje 8.000 dinara za Srbine lekove. Lečenje će trajati još dve godine.
– Teško je. Otkada Srba boluje, Centar za socijalni rad nam je refundirao 4.000 dinara, a to je dovoljno samo za odlazak na jednu kontrolu u Dečjoj klinici. Svakog ponedeljka kontrolišemo krvnu sliku u pirotskoj bolnici. Poslednji put rezultati nisu bili valjani, pa smo morali hitno na kontrolu u Niš. Nismo imali novca za put, ali smo se dogovorili s taksistom koji nas obično vozi da nas sačeka za pare. Ima dobrih ljudi, pa nas pomažu. Sažale se, pa uplate neki dinar na račun, ali su troškovi veliki, a evo, tri nedelje su prošle a da niko nije uplatio ništa – kazuje Srbina majka.
Mali Srba kao da ne razume svu težinu situacije u kojoj se nalazi. Ne obraća pažnju na tužnu priču svojih roditelja. Njegovih sedam godina ne poznaje strepnju i tugu. Zahvaljujući dobrim ljudima 18. juna otići će u Niš na još jednu kontrolu. Tošići se nadaju da će tog dana čuti dobre vesti.