Čak 41 odsto zdravstvenih radnika u crvenoj zoni pokazuje znake anksioznosti, 21 odsto depresije 1Foto EPA-EFE/MARKO ĐOKOVIĆ

Čak 41 odsto zdravstvenih radnika u crvenoj kovid zoni pokazuje znake anksioznosti, 21 odsto znake depresije, a 14 odsto ukazuje na mogući posttraumatski sindrom, izjavio je FoNetu predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije Dragoslav Popović.

On je u serijalu razgovora Destinacija istakao da je istraživanje Društva za održivu budućnost Koraci, u saradnji sa Filozofskim fakultetom, na uzorku od 300 ispitanika iz 80 zdravstvenih ustanova u kovid sistemu pokazalo da veći deo zaposlenih u tom sistemu čine žene.

„Vrlo je važno da shvatimo da su žene te koje nose teret upravo i ove službe“, naglasio je Popović i ocenio da zdravstveni radnici u kovid sistemu oni ne nailaze na razumevanje kolega koji su tog van sistema.

Čak 41 odsto zdravstvenih radnika u crvenoj zoni pokazuje znake anksioznosti, 21 odsto depresije 2
Foto: FoNet/Božana Pavlica

Kako je objasnio, oni osećaju pritisak i nerazumevanje javnosti i medija koji izveštavaju o njihovom radu.

„Naravno, njihova frustracija proizlazi iz prirode posla. Rade sa najtežim pacijentima s kojima ne mogu da ostvare komunikaciju, jer su u teškom stanju, pri čemu su i sami često u potrazi za psiho-socijalnom ili drugom podrškom“, napominje Popović.

Osim toga, lekari se brinu i za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih koje svakodnevno mogu zaraziti.

Prema Popovićevim rečima, „na njihovo stanje naravno utiču okruženje i uslovi rada koji su vrlo teški, a najviše se žale na sam radni proces i to kako se on odvija“.

Kako je ukazao, lekarima su poseban problem stvarale informacije i instrukcije Kriznog štaba u vezi sa ulaskom i izlaskom iz kovid sistema, koje su često bile neupotrebljive i nejasne.

Na početku pandemije, problem je stvarao i nedostatak opreme i adekvatnih lekova, što je sada eliminisano kao dodatni uzrok frustracije, jer je nabavljeno sve što je neophodno.

S druge strane, posle skoro dve pandemijske godine, lekari su umorni zbog dugih i napornih smena i nemogućnosti da razmenjuju iskustva sa svojim kolegama, precizirao je Popović.

„Ovo nije samo pitanje stresa i potrebe za psihološkom podrškom, već i njihovih radnih prava“, poručio je on i dodao da se lekarima i medicinskom osoblju moraju omogućiti uslovi za rad koji koji neće ugrožavati njihovo zdravlje.

To što su oni zdravstveni radnici, ne znači da moraju biti eksploatisani na bilo koji način, naglasio je on i obrazložio da podrška ne može da dođe samo iz zdravstvenog sistema.

U to moraju biti uključeni i drugi drugi sektori, socijalne zaštite, društva u celini, ali i medija koji bi trebalo da budu deo odgovora na probleme koje oni imaju, zaključio je Popović.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.