Čast za vlast i „rodbinu“

To su uglavnom neke „ad hok“ komisije. Izbor Petra Lukovića za počasnog građanina Sarajeva takođe ima političku konotaciju. Čime je on zadužio Sarajevo? Sigurno nije svojim pisanjem, koje je inače dobro, ali uveren sam da 99 odsto Sarajlija i ne zna ko je Petar Luković“ – kaže za Danas Stjepan Gredelj, sociolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, komentarišući aktuelnu maniju titula ‘’počasnih građana’’.

Poznati beogradski novinar Petar Luković, naime, predložen je pre nekoliko nedelja za počasnog građanina Sarajeva, dok je reditelj Emir Kusturica ovih dana istu titulu stekao u Argentini – proglašen je za počasnog građanina Rosarija, grada u kome je rođen Če Gevara. Građani Srbije su i ranije proglašavani za „zaslužne’’ u gradovima po svetu i regionu – direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić od 2006. ima zvanje počasnog građanina glavnog grada Bosne i Hercegovine, vlasnik firme ‘’Komtrejd’’ Veselin Jevrosimović je počasni građanin Bostona, dok je Kusturica tu titulu 2007. dobio i u meksičkoj Gvadalahari, a kako tvrdi ‘’uručeni su mu ključevi još pedesetak svetskih gradova’’. Fudbaler Dejan Petković Rambo koji igra u Brazilu počasni je građanin Rio de Žaneira, Goran Bregović Tirane, dok su odbornici Berana u Crnoj Gori prošle godine izglasali ‘’počast’’ za glumce Milenu Dravić i Dragana Nikolića, koji su u međuvremenu dobili crnogorsko državljanstvo. Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, proglašen je 2009. počasnim građaninom Srebrenice, zajedno sa prvim čovekom Zagreba i kandidatom za predsednika Hrvatske Milanom Bandićem.

Kako Ješić kaže za Danas, to mu je najveća nagrada koje je dobio u životu.

– Biti počasni građanin velika je čast, naročito kada takvo priznanje dobijete iz druge države, a bavite se lokalnom politikom. Naravno, to nosi i određenu političku i moralnu obavezu. Koliko ste u mogućnosti, trebalo bi da pomognete toj sredini koja vas je izabrala. Inđija, konkretno, realizuje neke projekte sa Srebrenicom, a dali smo i donacije njihovim humanitarnim udruženjima. Ukoliko je određena ličnost učinila nešto značajno za neku sredinu, grad ili državu, titula „počasni građanin“ ima smisla, međutim, ako se ona dodeljuje u dnevno političke svrhe, može da bude „obesmišljena“ – kaže Ješić i kao primer navodi to da je Putin poslednjih godina masovno proglašavan počasnim građaninom mnogih gradova u Srbiji.

Ruski premijer zaista je zasenio i Josipa Broza Tita po broju titula počasnog građanina u Srbiji – od kada je Rusija stala na srpsku stranu po pitanju Kosova, „titulisalo’’ ga je više od deset gradova – od Mladenovca, Ljubovije, Šida, Vladičinog Hana, Vrbasa i Rume, do Sombora, Loznice, Raške, Apatina, Novog Sada, Svilajnca i Kikinde. Sa druge strane, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je početkom ove godine proglašen za počasnog građanina Prištine, dok je pre tri godine isto zvanje stekao i u Podgorici. Slobodan Milošević je proglašavan za počasnog građanina Svilajnca, Sremskih Karlovaca, Vranja… ali mu je u titula negde i oduzeta posle demokratskih promena. Vlasti Sremskih Karlovaca su, recimo, već na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine u oktobru 2000. odlučile da to učine uz obrazloženje da ‘’nije u interesu građana da se ta čast dodeljuje prolaznim političkim ličnostima“. Titula počasnog građanina Vranja predsedniku tadašnje SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dodeljena je na dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu 7. septembra 1994. godine. Ta odluka na snazi je i danas. Bilo je od 5. oktobra nekoliko inicijativa da ona bude poništena i da se Miloševiću ta titula oduzme. Poslednji put to se desilo novembra 2006.godine kada je incijativu pokrenula odbornička grupa „Pokreta za Vranje“.

– Koaliciona većina koju su tada u skupštini Vranja činili DSS, SRS, SPS i G17 plus je tu incijativu većinom glasova odbacila. U istom paketu odbijena je i inicijativa odbornika DS i drugih opozicionih stranaka da se Lenjinova ulica u Vranju dobije ime dr Zorana Djindjića – kaže Suzana Popović Irić, tada odbornica „Pokreta za Vranje“.

Kao lider Jugoslovenske levice (JUL) dr Mirjana Marković je na 53. godišnjicu oslobođenja Bujanovca u Drugom svetskom ratu na svečanoj sednici SO Bujanovac 14. novembra 1997. godine proglašena za počasnu građanku. Predsednik opštine bio je dr Stojanče Arsić, tada funkcioner partije Mirjane Marković.

– Interesantno je da je onaj koji je doneo odluku o proglašenju Markovićeve za počasnu građanku, taj isti Arsić 2001. godine kada je napustio JUL bio i inicijator da se ta odluka poništi i titula oduzme Markovićevoj – podseća bivši predsednik bujanovačke opštine Nagip Arifi.

Kada je JUL na lokalnim izborima osvojio vlast u jednoj od najmanjih i najnerazvijenijih opština na jugu Srbije Crnoj Travi koja broji samo 2. 200 stanovnika doneta je odluka da se za počasnu građanku proglasi Mirjana Marković. Odluka je doneta jednoglasno a Markovićeva je prisustvovala dodeli priznanja. Ova odluka i do danas je na snazi i nije bilo incijativa da se ona promeni.

Istoričar Bojan Dimitrijevic sa Instituta za savremenu istoriju objašnjava da nas istorijska praksa uči da je dobijanje tog zvanja bitnije za sredinu koja to zvanje dodeljuje, nego za ličnost koja se proglašava.

-Sredina, naime, može da se podiči da je neka ličnost njihov počasni građanin. Posle Drugog svetskog na lokalnom nivou taj komunistički ideološki kontest je bio veoma zastupljen, a bila je praksa između 1949. i 1954. da se čak daju i imena gradovima po živim ljudima. Ta praksa je kasnije promenjena i samo Tito je imao tu privilegiju. Kasnije je, što se tiče Beograda, zvanje počasnog građaninna najviše bilo vezano za politiku nesvrstanosti i odabir je više govorio o spoljnopolitičkom kursu nego o nekoj posebnoj važnosti tih ljudi za prestonicu. Ukoliko je čovek iz naučnog ili umetničkog sveta, to je uglavnom imalo smisleni kontest- kaže Dimitrijević.

Radikali su tokom vlasti u Zemunu bili posebno široke ruke kada su u pitanju titule počasnih građana. Odlukom bivših radikalskih vlasti u Zemunu, počasni građani postali su i oficir Hitlerove pretorijanske garde Vafen SS Franc Šenhuber, bivši član Evropskog parlamenta, zatim Žan-Mari Lepen, vođa francuskog Nacionalnog fronta, i Vladimir Volfovič Žirinovski, vođa ruske Liberalno-demokratske partije. Posle pobede DOS na lokalnim izborima 2000, Šenhuberu, Lepenu i Žirinovskom oduzet je status počasnih građana Zemuna. Od strane radikala „nagrađen“ je i Sašo Kaimovski Panki, pevač kumanovskog benda „Kuku lele“ i suvlasnik tamošnjeg restorana „Dva jelena“, koji je poznat po tome što su u njegovoj kafani prebijeni američki vojnici.

Dragoljub Marković, vlasnik „Krmivo produkta“ objasnio je u jednoj svojoj ispovesti beogradskom nedeljniku „Vreme“ kako su se za radikalskog vakta dobijale „počasti“.

-Sve je počelo 1997., kada mi je zazvonio mobilni telefon na Floridi. Zvao je Šešelj. „Dobro, bre, Markoviću, u Americi da te tražim“, kaže i obavesti me da ću postati počasni građanin Zemuna. Kažem da u samom Zemunu ima mnogo ljudi koji su to zaslužili pre mene, pa mu nabrojim lekare, arhitekte… U redu je, kaže, ali ti priznanje zaslužuješ zbog svog rada i svog životnog dela. Dobro, kažem. Odem u opštinu Zemun. Šešelj mi lično okači lentu, desetak ljudi, fotoreporteri…- pričao je Marković.

Radikali, odnosno naprednjaci, do današnjih dana gaje tu zemunsku tradiciju, pa su „počasni Zemunci“ postajali i harmonikaš Branimir Đokić, teniserka Ana Ivanović, vladika sremski Vasilije, glumac Ivan Bekjarev…

Dragan Marković Palma proglasio je za počasnog građanina Jagodine i ruskog ambasadora Aleksandra Aleksejeva, kao direktora Beogradskog zoološkog vrta Vuka Bojovića.

Velimir Ilić postao je počasni građanin Svilajnca, gde su mu kolege po „tituli“ pored ostalih Slobodan Milošević i Zoran Lilić, a gradonačelnik Dobrivoje Budimirović Bidža za isto zvanje predložio je i pevačicu „Zvezda Granda“ Radu Manojlović, koja je iz tog kraja. Ona je saznavši za inicijativu doslovno izjavila: „U šoku sam! Počastvovana sam kada dobijem priznanje od ljudi koji su na položaju. Vidim da ovo moje pevanje nije šala, već ozbiljna stvar“.

Opšti konsensuz oko pomenutog zvanja postignut je tek prošle godine kada je uz skandiranje: „Sloteru Niče, Žarkovo ti kliče!”, popularni glumac Rob Stjuart iz serije „Trpska vrelina“ dobio plaketu na kojoj piše “Nik Sloter, počasni stanovnik Žarkova”.

Beograd

Kad se slože DS i SRS

Zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić kaže da je procedura za proglašenje počasnog građanina znatno pooštrena nakon što je donošenje ove titule u glavnom gradu ponovo uvedeno 2006. On dodaje da to zvanje ne donosi nikakve povlastice niti materijalnu dobit, ali da je najznačajnije priznanje koje neko može da dobije.

– Po novom statutu Beograda počasnog građanina bira Skupština grada i to dvotrećinskom većinom. To je jedina odluka koje se donosi na nivou Grada, za koju je potrebna saglasnost ovolikog broja odbornika. Praktično, vladajuća većina i SRS treba da se slože oko izbora. A znate i sami da je danas to gotovo nemoguće. Činjenica da nam je to uspelo prošle godine, kada je za počasnog građanina Beograda izabran ministar inostranih poslova Španije, Migel Anhel Moratinos, govori koliko je taj izbor ozbiljan i bitan za naš glavni grad – kaže Alimpić za Danas. Od 1947. godine, kada je dodeljena prva titula počasnog građanina Beograda, i to predsedniku tadašnje Jugoslavije Josipu Brozu Titu, pa sve do danas, nije se dogodilo da ovo zvanje nekom bude oduzeto. Svih 24 laureata, koliko ih od tada pa naovamo izabrano jesu političari. Na pitanje kako komentariše činjenicu da se na spisku počasnih građana Beograda nalazi i Nikolae Čaušesku, naš sagovornik kaže da je u trenutku izbora (1976) on to zvanje verovatno zaslužio.

– Uostalom, čovek je sada među mrtvima i pitanjem oduzimanja titule u njegovom i sličnim slučajevima ne bi trebalo da se bavimo – zaključuje Alimpić.

NIŠ

Bez Putina, s „braćom Grcima“

Uprkos zvaničnoj inicijativi prethodnog gradonačelnika Niša Smiljka Kostića da se tadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin proglasi počasnim građaninom, pokazalo se da Niš nema isti „ukus“ kao neki koji su mu dodelili ovakvu titulu. Putin (još) nije postao počasni Nišlija, iako je Kostić podneo takav predlog Komisiji za nagrade grada Niša još decembra 2007. Njegov kabinet je tada, čak, „uspostavio kontakte sa ambasadom Rusije“ i najavio da će pre odluke Komisije „konsultovati“ i Ministarstvo inostranih poslova Srbije. Ipak, Skupština grada se ni do danas nije se izjašnjavala o tome. Problem uglavnom nije bio u Putinu, već u stalnom sukobu Kostića sa tadašnjom skupštinskom većinom, koja nije imala „razumevanja“ za njegove predloge. Danas, nova skupštinska većina ne razmišlja ni o Kostiću ni o Putinu. Skupština grada Niša, inače, dodeljuje titule „počasni građanin“ od 2000. godine, a do sada je to priznanje dobilo petoro stranaca, medju kojima najviše „braće Grka“.

PIROT

Dobrotvorima iz vremena sankcija

Od oslobođenja Pirota od Turaka pa do 2005. godine desetoro lica je proglašeno počasnim građanima, a među njima bili su i Josip Broz Tito i Petar Stambolić, kojima je 1991. to zvanje oduzeto. Za prvog počasnog građanina proglašen je Đuro Horvatović, pukovnik srpske vojske i komandant Timočkog korpusa u Drugom srpsko-turskom ratu 1877. godine u borbama za oslobođenje Bele Palanke i Pirota. Komisija za dodelu nagrada i priznanja SO Pirot je 1994. godine za počasnog građanima Pirota proglasila libanskog državljanina, biznismena i trostrukog doktora nauka Gasana Kansua zbog nesebičnog pomaganja Pirota u vremer sankcija. Kansu je za pirotske škole i vrtiće u to vreme obezbeđivao naftu i ogrev, a za fabriku boja i lakova „Suko’’ neophodan repro-materijal. Pirot se još jednom strancu i dobrotvoru zahvalio za nesebičnu pomoć u vreme sankcija, tadašnjem ambasadoru Kraljevine Norveške u Beogradu Svere Berg Johansenu.

SUBOTICA

A čime se on bavi?

U Subotici je ovo zvanje ponelo 28 javnih ličnosti, jer se svake godine njime odlikuju po dve osobe koje su grad svojim radom na neki način zadužile i unapredile, u oblasti kulture, umetnosti, ekonomije, arhitekture… Sa druge strane, iako je dodela ovog priznanja po samoj svojoj ideji izvan i iznad bilo kakve nacionalne odrednice, više puta je zamereno da „nisu sve nacionalne zajednice podjednako zastupljene u ovim priznanjima“, te da su ta „oštećena“ strana „najčešće Srbi“. Naime, kada je za počasnog građanina predložen Radomir Konstantinović, pisac kultnog dela „Filozofija palanke“, komisija (u kojoj su dakako i predstavnici većinskog naroda) nije prihvatila taj predlog, jer predlagač nije objasnio čime se Konstantinović u stvari bavi ( smatrajući valjda da je dovoljno reći samo Radomir Konstantinović).

NOVI PAZAR

Premijer i alpinista

Bivši premijer Srbije Mirko Marjanović počasni je građanin Novog Pazara postao u novembru 1999. godine „zbog doprinosa u izgradnji i razvoju ovog kraja“. Tada je u ovom gradu bila prinudna uprava, koju su činili predstavnici SPS i JUL. U aprilskom obeležavanju Dana Novog Pazara, 20. aprila 2008. godine počasni građani su postali alpinista Basar Čarovac, koji je prethodnih godina osvojio sedam svetskih vrhova, i Džudit Kajini, predstavnica italijanske firme Copy, koja se u ovom gradu kroz nekoliko programa bavila zaštitom životne sredine.

ZRENJANIN

Deda Avram i Milan Stojadinović

Zrenjanin ima osmoricu počasnih građana, ali nijednu ženu među njima. Tu su pored ostalih general, Petar Živković, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović, Josip Broz, Jovan Veselinov Žarko i bankarski ekspert Dragoslav Avramović.

UŽICE

Emir uzeo, pa vratio

Filmski reditelj Emir Kusturica jedini je kome je Užice dodelilo priznanje počasnog građanina, ali kako je on to priznanje vratio, Užice je grad bez počasnih građana. Najveće priznaje Užica dodelila mu je Skupština grada 2004. godine. s obrazloženjem da je zaslužan za razvoj turizma užičkog kraja, posebno Mokre gore, gde je snimao svoj film „Život je čudo“. Međutim, krajem 2008. godine, reditelj je to priznanje vratio nakon sukoba sa meštanima užičkih sela koji su se protivili da se Park prirode Mokra gora proširi na njihova imanja, a tokom protesta neki od njih su ga vređali na nacionalnoj i verskoj osnovi, čak mu i pretili.

NOVI SAD

Zurof i Teodorakis

Počasni građani Novog Sada su pored ostalih Mikis Teodorakis, kompozitor, Josip Vidmar, slovenački pisac, te Efraim Zurof, direktor Centra za potragu za nacističkim zločincima „Simon Vizental“.