Foto: Zoran MilovanovićTokom januara,kao što se to radi godinama unazad, izvršen je popis ptica vodenih staništa na području Nacionalnog parka Đerdap. Utvrđeno je da je brojnost na nivou prošle godine, a stručnjaci kažu da je razlog tome blaga zima.
Terenski obilazak pokazao je da je na potezu Nacionalnog parka Đerdap, kada su u pitanju ptice vodenih staništa, prisutno 32 vrste i blizu 700 jedinki.
Najbrojnije su crne liske koje čine trećinu prebrojanih ptica, a izbrojano je po skoro stotinu jedinki patki gluvara i velikih kormorana.
Bilo je i labudova grbaca, pataka dupljašica, rečnih galebova, velikih belih čaplji i drugih vrsti koje se u ovo doba godine mogu videti na ovom delu Dunava.
-Kada su zime blage, kao što je ova, pa se jezera u Srbiji i okolnim zemljama ne zalede, onda je brojnost ovih vrsta na ovom delu Dunava manja. Dunav za razliku od jezera i reka nema pogodne uslove za gnežđenje, pa je za ptice vodenih staništa nužno zlo kada se reke i jezera zalede – kazao nam je biolog Zoran Milovanović.
Đerdap je inače IBA odnosno Međunarodno značajno područje za ptice, a 2020. proglašen je za jedanesto Ramsarsko područje u Srbiji.
Status međunarodno značajnog lokaliteta dobijen je naročito zbog staništa ptica močvarica i Đerdap ispunjava osam od devet kriterijuma predviđenih Ramsarskom konvencijom za upis u Spisak močvara od međunarodnog značaja.
Đerdap je u januaru bio obuhvaćen i Međunarodnim popisom ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC) koje se sprovodi od 1966. godine i jedno je od najstarijih i najmasovnijih aktivnosti praćenja brojnosti divljih ptica na svetu.
U Srbiji je ovaj popis organizovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) od 08. do 30. januara.
Po završetku popisa iz ovog Društva saopštili su da je više od 120 ornitologa, članova i volontera tokom popisa posetilo preko 1500 lokaliteta na našim rekama, jezerima, ribnjacima, akumulacijama, močvarama, plavnim pašnjacima i slatinama.
-Prema preliminarnim rezultatima popisa zabeleženo je više od 300.000 ptica vodenih staništa. Tri najbrojnije vrste bile su lisasta guska, patka gluvara i obični galeb. Na zimovanju kod nas po prvi put je potvrđen i grogotovac, vrsta plovke koja inače zimuje u Africi i koja izuzetno retko prezimi u Evropi. Od ostalih retkih vrsta beleženi su još kudravi nesiti, ražanj, veliki crnoglavi galebovi, gakovi, mali i veliki labudovi, crni i baršunasti turpani, srednji ronci, crvena lunja, crni orlovi, prevezi, riđogrli i ušati gnjurci, zlatni vivci, crvene čaplje – navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ukazuju i da su na većini lokaliteta koje su obišli zabeleženi različiti vidovi ugrožavanja prirode, kao što su otpadne vode, deponije, krivolov, prekomeran lov, preoravanja staništa.
-Priobalja reka, jezera i kanala su sve više degradirana, uzurpirana ilegalnim ljudskim aktivnostima i divljom gradnjom – ističu u ovom Društvu.
Kažu da se saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste za preduzimanje konkretnih mera za zaštitu populacija divljih ptica i vodenih staništa koja su značajna za očuvanje biodiverziteta i ostalih prirodnih resursa na međunarodnom nivou.
Podaci prikupljeni u Srbiji objedinjuju se i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
