Ćulibrk: Došli smo u situaciju da je privatna imovina obična prćija s kojom država može da radi šta hoće 1Foto: FoNet/Milica Vučković

Nezadovoljstvo bi bilo mnogo veće kada bi građani stvarno shvatili da svako od njih sutra može da bude žrtva Zakona o eksproprijaciji i ostane bez očevine i dedovine, izjavio je u intervjuu FoNetu glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Mian Ćulibrk i naglasio da je po Ustavu, kao i svuda u svetu, privatna imovina svetinja.

Došli smo u situaciju da je privatna imovina obična prćija s kojom država može da radi šta hoće. Ne država, već izvršna vlast konkretno, ocenio je Ćulibrk u serijalu Kvaka 23, ali je konstatovao da vlast reaguje na pritisak i ulicu.

„Nemoguće je da toliko loših poteza imate na gomili, a da ljudi i dalje ćute i prave se kao da žive na Marsu“, objasnio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i dodao da ga posebno brine brzina kojom je donet Zakon o eksproprijaciji.

Neko ima unapred spreman scenario i jako mu se žuri zbog nečega, što upućuje na sumnju da tu nisu najčistije namere, ukazao je Ćulibrk i podsetio da je, od momenta kad je trebalo da bude otvorena javna rasprava, do momenta usvajanja Zakona, prošlo manje od mesec dana.

„A, ako se nekome strašno žuri, opet me je strah da već postoje jasni planovi za neke projekte koji samo čekaju usvajanje tog zakona i da počne realizacija“, ocenio je on i predvideo „da ćemo to vrlo brzo videti“.

Možda ne baš pre 3. aprila do 20 časova, kada se zatvaraju birališta, ali verujem da ćemo već 4. ili 5. aprila videti jasne razloge zašto se toliko žurilo sa donošenjem Zakona o eksproprijaciji, ukoliko vladajuća većina bude imala većinu, a verovatno hoće, procenio je Ćulibrk.

Ukazujući da se „skrivena agenda“ krije u pojedinim odredbama Zakona, on je rekao da mu se sumnja još više pojačala pose izjave premijerke da se taj zakonski akt ne donosi zbog Rio Tinta, za koji tvrdi da je već otkupio sve što je mislio.

„Pa nije tačno. On je otkupio ono što je mogao i ono što su ljudi hteli dobrovoljno da prodaju. E sad su naišli na malo tvrđi orah, jer ima ljudi koji neće da prodaju svoju imovinu“, obrazložio je Ćulibrk i priznao da „veću neiskrenost“ nije čuo u životu.

On već vidi da će Rio Tinto biti „projekat od nacionalnog značaja, sa aspekta ove vlasti“ i upozorava da su ključni problem kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li je neki projekat od nacionalnog značaja.

„Dakle, to je diskreciona odluka izvršne vlasti, Vlade, predsednika, jednog čoveka u ovoj državi koji donosi sve odluke“. Ako on kaže da je Rio Tinto projekat od nacionalnog značaja, to će biti projekat od nacionalnog značaja i ljudi će se naći na udaru ovog zakona, najavio je Ćulibrk.

Kako je napomenuo, „ljudi danas neće da prodaju tu imovinu i ne može Bog da ih natera“, ali vlastima sa ovim zakonom neće ni biti ni potrebna njihova saglasnost.

Upitan da li je realno da Zakon o eksproprijaciji ipak ne stupi na snagu, Ćulibrk je primetio da je predsednik već unapred najavio da ne može da odbaci svaki zakon koji mu se ne sviđa ako je u skladu sa Ustavom, a za ovaj zakon tvrdi da je u skladu sa Ustavom.

Zato misli da zahtev Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU) da se odustane od tog zakona ne znači ništa, ali je uveren da bi se to dogodilo da je na ulicu izašlo 50.000 ljudi.

Drugo, zašto Srbija sa rekordnim prilivom direktnih stranih investicija i najvećim izdvajanjima iz budžeta za infrastrukturne projekte nema domaće privatne investicije, bez kojih na duži rok nema održivog rasta i razvoja, upitao je Ćulibrk i sam odgovorio da domaći investitori „nisu sigurni“.

Kako je protumačio, „stranci na neki način mogu da nađu zaštitu, oni imaju direktne veze s Vladom, ulaze u Vladu kad hoće, dogovaraju s njom šta hoće i imaju zaštitu svojih država“.

U tom kontekstu, on je naglasio da se u Srbiji donose zakoni koji će legalizovati koprupciju, a time učiniti i sistemskom.

Za zakone, kao što je ovaj o eksproprijaciji, neophodan je širi društveni konsenzus koji bi trebalo da obuhvati podršku čak i vanparlamentarnih stranaka, smatra Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, da bismo imali pravni ambijent i državu u koju ćemo imati svi poverenje i za koju verujemo da radi u opštem interesu, potrebna su rešenja koja bi zadovoljila ogromnu većinu.

On se osvrnuo i na zapažanje „koleginice iz Oko magazina Anice Telesković“, koja je u budžetu našla da će „nacionalni stadion koštati, ne 250 miliona, evra koliko su nas ubeđivali, nego više od 400 miliona evra sa svim pristupnim saobraćajnicama i pratećim sadržajem“.

Na opasku da je predsednik Srbije već izjavio kako ćemo na povlašćenoj ceni ruskog gasa uštedeti nacionalni stadion, Ćulibrk izvratio tvrdnjom da nećemo i podsetio da je sa Rusijom dogovorena kupovina vojne opreme i naoružanja, pa ćemo da vidimo koliko će to da nas košta, možda i više od 400 miiona evra.

Svaka čast za cenu gasa, da se razumemo. U ovom trenutku i dalje dobijati gas šest meseci po 270 dolara za hiljadu kubnih metara je dobra stvar, ali je to, kako je ocenio, privremena ušteda, jer ne znamo šta će biti posle šest meseci, kolika će cena tada biti.

Uz ocenu da se „ponašamo kao pijani milioneri i razbacujemo lovu na sve strane, a nema pas za šta da nas ujede“, on je ubrzano donošenje sistemskih zakona, uključujući i Zakon o referendumu, kao i promene Ustava, označio kao „deo paketa“.

Nažalost, kao deo antievropskog paketa, jer se tako ne približavamo EU. Tvrdnje da Venecijanska komisija sve to hvali, stvarno nemaju smisla, rekao je Ćulibrk, mada više nije siguran ni koliko je obostrano iskren odnos Srbije i Unije, ali misli da stvari ne idu u dobrom pravcu.

Za razliku od protesta građana, on misli da vlast nije toliko zabrinuta zbog opozicije, koju uspeva da je demonizuje, zahvaljujući provadinim medijima, stalnim ponavljanjem da je bivša vlast kriva za sve što ne valja u Srbiji.

„Kada će biti jednom počneti da se razgovara o odgovornosti današnje vlasti? Da li je moguće da nešto i dalje ne valja zato što je za to kriva vlast koja je smenjena u maju 2012. godine“, izjavio je Ćulibrk.

Kako je upitao, „gde je taj trenutak, da li je to 2022, da li je to 2032, ili će naša deca i unuci 2042. slušati priču kako su Srbiju upropastili ’žuti lopovi’ i da zbog njih ništa ne može da se uradi?“

Ne kažem da su bili dobri, jer ne bi izgubili na izborima da su bili dobri, ali moramo jednom podvući crtu i početi da merimo dobre rezultate kojih ima, ali i loše rezultate kojih takođe ima, naglasio je Ćulibrk.

On smatra da ljudi više ne mogu da gledaju kako se sve to radi i veruje da znaju da Srbija ni dinar dividende od Beograda na vodi do danas nije dobila kao uplatu budžeta.

S druge strane, od novca poreskih obveznika, isplaćene su stotine miliona evra za kupovinu raznih privatnih firmi, objekata, nekretnina i zemlje, da bi se besplatno dali na korišćenje firmi čiji je većinski vlasnik formalno neka kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ilustrovao je Ćulibrk.

On misli da je teško predvidedi šta će se dogadjati naredne godine, ali uočava da se po ovim zakonima vidi da postoji iskra nezadovoljstva i može da pretpostavi da bi samo jedna sitnica mogla da bude uzrok stvarno šireg protesta.

„A može da se ne desi ništa, može da se desi da ovi protesti lagano tinjaju i da se ugase, kao svojevremeno protesti 1 od 5 miliona“, rekao je Ćulibrk.

Kao ključni probem vidi to što većina građana i dalje ne zna suštinu problema, „jer su na sedativima, zahvaljujući medijima koje vlast kontroliše“.

Prema njegovim rečima, „objektivne i tačne informacije se prećutkuju i zaobilaze, a plasira se propaganda, i onda imate 70 ili 80 odsto ljudi koji zapravo nemaju pojma šta se u državi dešava i zato ne mogu ni da budu nezadovoljni“.

Uprkos takvoj situaciji, ljudi ipak počinju da se bune, tako da je prilično neizvesno šta sve može da se desi u 2022.godini, zaključio je Ćuibrk.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.