Da li „demokratska javnost“ ume da podnese kritiku? 1

Teme i razgovori vođeni u ovonedeljnoj emisiji „Utisak nedelje“ Olje Bećković gotovo da su potpuno pali u senku ogromnog broja komentara na račun gostovanja književnice i slikarke Milice Vučković. Dok su jedni osudili njenu „nezainteresovanost“ za dnevnopolitičke teme, drugi su pozdravili to što nije želela „da se u sve razume“.

Pitanje je, međutim, zašto je toliko prašine podiglo oko gostovanja umetnice, koja nije govorila „ono što se očekuje da se od nje čuje“, i da li se javnost time pokazala svojevrsnu netoleranciju prema drugačijim stavovima.

Pojedini sagovornici Danasa smatraju i da je osvešćujuće videti da postoji veliki deo mlađe Srbije koji je „nezainteresovan za politiku“, a za koje bi nosioci promena morali da nađu način da ih animiraju i zainteresuju.

Nakon nedeljne emisije, nižu se negativni komentari na društvenim mrežama, od onih „da se nije spremila za emisiju“, pa čak i da je „Dijana Hrkalović književnosti“.

„Možda ja nisam dobro razumela, ali mislim da je Milica Vučković sinoć u Utisku rekla kako svi živimo lepe živote i politika koju sprovodi režim nas praktično ne dotiče“… ili „Niko nije tražio da pravi disertaciju već da kaže svoj stav o dnevnim stvarima. Piše o nasilju u romanu a pojma nema o društveno-političkoj stvarnosti“, neki su od komentara sa Tvitera nakon emisije. Bilo je i onih drastičnijih: „Takvi mozgovi su živeli mirno i nezainteresovano i za vreme 2. svetskog rata nedaleko od konc logora i nije im zaigrao nerv, jer „zaboga, oni nisu znali šta se dešava“.

S druge strane, deo publike reagovao je na ovakvo „javno spaljivanje“ neistomišljenika, ocenjujući da nam je „opao nivo tolerancije prema različitim stavovima“.

„Skoro u ‘Utisku’ nije bio neko ko je otvoreno odbio utiskivanje u modle kooptiranih tema i jalovih mitova o moći“, napisao je jedan tviteraš. „Jedino ‘sporno’ u nastupu je činjenica da žena ima mišljenje iako se očigledno nije spremala za temu, e sad što svako ko ima mišljenje dolazi pod udar ‘pravovernika’ koji svi misle na isti način, to nije njen problem'“… „A da mi nju spalimo na lomači jer se drznula da se povuče u svoj zaštićeni svet, lišen mržnje, opsednutosti našim nametnutim narativom? Da li je takvo njeno ponašanje svrsishodno za rešavanje problema ovog društva, nije, ali nije ni za očekivati da ćemo ih privući ovakvim napadima“, neki su od tvitova na istu temu.

Milica Vučković nije želela da se dalje oglašava i komentariše svoje gostovanje i reakcije koje je izazvalo, ali je posle emisije objavila pismo u kom objašnjava šta joj je to zasmetalo, a zamera i Olji Bećković da se nije držala prvobitnog dogovora o temi.

„Pre svega, moram da zamerim Olji, jer dogovoreni okvir razgovora koji se ticao slobode u širem kontekstu u kojem bih mogla da nađem način da progovorim, prosto se, naravno, nije ispoštovao. Na tragu obeležavanja datuma oslobođenja Beograda, o slobodama izbora i slobodama mišljenja, o slobodi u kontekstu ženskog pitanja, sve su to bili okviri. Kada sam nakon njene uvodne reči shvatila da će biti reči o izborima i samo o izborima, došlo mi je da ustanem i odem. Bila sam potpuno zatečena i vezanih ruku, jer ako nešto ne volim, ne volim što živim u vreme imanja mišljenja na svaku temu i po svaku cenu, a sinoć sam bila primorana da budem taj čovek. Moraš da imaš mišljenje. Moraš da se izjasniš. Na čelu moraš da nacrtaš krug ako si ‘naš’. Iz elementarne pristojnosti i konstantnog osećaja nelagode, nisam to ni u jednom trenutku htela da komentarišem. (…) Nisam htela da komentarišem da ta emisija više nema nikakvog smisla, jer se svodi na jednobrazno pljuvanje ‘onih’ od strane nas ‘ovih’, i ako to ne recikliraš, onda si precrtan. To i takvo dnevnopolitičarenje koje građanska publika traži, kako bi se identifikovala, razbrojala, namirila savest, ugasila televiziju, tvitnula ili napisala nešto na Fejsbuku, uzrokuje sveukupnu impotentnost društva i direktno ugrožava nas koji bismo nešto da pokušamo da promenimo. To mi je jasno oduvek, i bez komentara koje dobijam povodom sinoćnjeg nastupa. Oni koji mi zameraju što govorim ‘ne znam’, hvala im, najdragocenije mi je što sam rekla da ne znam ono što ne znam. Što nemam spreman odgovor i što se zapitam. Bitno je da oni znaju. Oni koji mi zameraju što mucam i imam poštapalice na, zamisli, veoma neprijatnom javnom nastupu, njih ne bih da komentarišem. Oni što me nazivaju botom vladajuće stranke, njima posebno hvala, jer treba na vreme znati (iako se to lako naslućuje) ko je kakvim intelektualnim kapacitetima i sa kakvim ljudskim resursima se sutra raspolaže“(…), napisala je Vučković u svom odgovoru nakon gostovanja.

Upitana kako vidi to što je Vučković kritikuje da se nije držala dogovora o temama emisije, Olja Bećković odgovorila je našem listu da joj „ni nakraj pameti“ nije da to komentariše.

Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd, koji je, uz analitičara Bobana Stojanovića bio gost u istoj emisiji, kaže da je postalo uobičajeno da se bilo kakva kritika dočekuje „na nož“.

– Čini mi se da su godine sukoba i podela u našem društvu, napada na neistomišljenike koji su prvenstveno dolazili od vrha vlasti doprinele da se svaka kritika dočekuje na „nož“, da se tuđe mišljenje ne uvažava, da se ne teži kompromisima i konsenzusima već se insistira na stalnoj fragmentaciji i produbljivanju sukoba. Posebno me brinu napadi na mlade, u slučaju „Utiska nedelje“, mlade žene koje u javnom životu izreknu svoje mišljenje. Mislim da treba da uvažavamo i svako mišljenje ma koliko nam se ono ne sviđa ili ne odgovara, i da pokušamo da razumemo pozicije iz kojih dolazi, jer samo tako ćemo i sami sebe obogatiti za nova saznanja i iskustva, smatra Veselinović

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže da je gostovanje Milice Vučković dobro, kako bi javnost čula mišljenja ljudi koji nisu politički opredeljeni, a zapravo ih ima mnogo.

– Treba da čujemo i te ljude koji nisu apriori za vlast, ali nisu ni za opoziciju previše, a takvih je možda najviše u društvu. Onih koji su politički nezainteresovani. Oni su najverovatnije rezultat propagande režima, a opozicija neka nađe način kako da im se obrati. Ne može se očekivati od umetnice da ima politički izgrađeno mišljenje, baš onakvo kakvo bi voleo deo opozicije ili javnosti, kaže Milivojević.

On dodaje da javnost u Srbiji ume da bude netolerantna, posebno na kritiku.

–  Takozvana „demokratska javnost“ u Srbiji je u mnogo čemu često netolerantna, posebno na kritiku. I sam sam to doživeo, kada kritikujem deo opozicije, i dajem predloge, bez pardona su me kritikovali kao da im želim zlo. Prosto nisu navikli da postoje novinari, javne ličnosti, mediji koji mogu imati simpatiju prema opoziciji, ali da je upravo suština javnog, slobodnog mišljenja u tome da kritikuješ i pogrešne poteze opozicije. Naravno da se više kritikuje vlast, jer je vlast odgovornija za stanje stvari u državi, ali to ne abolira opoziciju od kritika. Možda je Milica Vučković razočarala neke koji su očekivali nešto drugo. Od nje sam čuo nekoliko teza i neke od njih stoje. Kao recimo nezainteresovanost mlađe i čak mlađe srednje generacije za politiku, što je činjenica. Hajde neka opozicija nađe način da ih animira. Prošlo je vreme kada ste mogli da ih izvedete na miting, danas pored interneta ne postoji zainteresovanost za te vrste okupljanja. ali nađite druge načine. Tu je u pravu, navodi Milivojević. Dodaje da je Vučković u nekim delovima pokazala neku vrstu napadne nezainteresovanosti za stanje u društvu, pa je rekla „mene se to ne dotiče, živim svoj život“.

– Bojim se da je i tu u pravu, jer dobar deo mlađe biračke populacije tako razmišlja, njima je potrebno naći opipljiv motiv da biste ih izvukli na izbore a potom da ih ubedite da glasaju za neke stranke opozicije, jasan je Milivojević.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.