Da li je štrajk sledeći korak borbe na fakultetima?

Štrajk profesora se razlikuje od blokade fakulteta zato što blokade sprovode studenti i time onemogućavaju rad profesora – održavanje predavanja, ispita, vežbi. Stupanjem u štrajk profesori samostallno obustavljaju nastavu.

Odluka Medicinskog fakulteta da stupi u štrajk potvrđena je, kako su ranije za FoNet precizirali članovi Štrajkačkog odbora, 30. aprila na mezoplenumu – skupu studenata i nastavnika, a takođe je u skladu sa odlukom proširenog Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu.

Hemijski fakultet je jedan od mnogih koji još uvek nije u štrajku, a Branimir Jovančićević, profesor ovog fakulteta i potpredsednik Demokratske stranke, navodi za Danas da na štrajk pojedinačnih fakulteta gleda kao novi vid otpora i borbe protiv režima.

„Studentska blokada opstaje, ona je tu, ali pokazuje se da nije dovoljna, mora da bude jača. Sve više fakulteta ulazi u štrajk i to je dobro, ovo je proces koji traje, moramo biti svesni da ne možemo doći do političke pobede preko noći i ad hoc akcija, kao što je za 1. maj bio protest studenata i sindikata, tako sada i štrajkovi fakulteta“, ukazuje Jovančićević.

Sem toga, štrajkovi na fakultetima su, kako objašnjava naš sagovornik, sa pravne strane najlakši vid otpora profesora na fakultetima, jer ih štrajk štiti u većoj meri sa formalnog aspekta nego da su samo u blokadi nastave.

„Pravnici su protumačili da kada štrajkujemo da je najgore što može da se desi da ne primimo platu, mi u ovom trenutku nismo uopšte zabrinuti za platu. Ako gledamo materijalni aspekt, više nas brine sudbina Univerziteta sa ovakvom vlasti, a sa druge strane motiviše da se sve više i jače borimo, jer ako budemo izgubili ovu borbu doživećemo sudbinu sličnih ustanova u autoritarnom svetu“, naglašava Jovančićević.

Što se tiče ulaska Hemijskog fakulteta u štrajk, profesor kaže da se kod njih, kao i na ostalim fakultetima, raspravlja o svemu i svačemu, ali da se ideja obustave rada nije još uvek iskristalizovala, niti o tome trenutno razmišljaju.

„Hemijski fakultet, imajući u vidu da je mali fakultet, doneo je veliki doprinos dosadašnjoj borbi. Jesmo naučno jaki, ali smo najslabiji kada je u pitanju materijalni status, broj studenata. Ne možemo po političkom značaju da se približimo Pravnom, Ekonomskom, FON-u, mnogo su jači jer imaju veće budžete i veći broj studenata. Raspravljamo o svemu i svačemu, dileme postoje, ali je činjenica da ne postoji strah i bojazan. Svesni smo da učestvujemo u procesu koji traje, može da traje i godinu dana i dve godine, nadamo se da neće toliko trajati, ali smo i na to spremni“, zaključuje Jovančićević.

Pravni fakultet u Beogradu takođe nije ušao u štrajk, a kako Danas nezvanično saznaje od izvora sa ovog fakulteta, mnogi profesori ne žele da uđu u štrajk kako ne bi kršili zakon, a minimum procesa rada traži da se odblokiraju ispitni rokovi, odnosno, profesori bi ušli u štrajk, ali se time može ugroziti studentska blokada.

„O štrajku se razgovara na svim fakultetima, pa i na Pravnom, zbog dramatičnog kršenja prava iz radnog odnosa. Da li će do štrajka doći zavisi od toga da li će zaposleni potpisati odluku o štrajku koja je već pripremljena, i nekoliko razgovora je već održano tim povodom“, rekao je za Danas vanredni profesor Pravnog fakulteta Bojan Spajić.

Prema njegovim rečima, postoje brojni razlozi koji govore u prilog početku štrajka, među kojima su i pokušaji političkog mešanja u akademski prostor, kao i nepoštovanje zakona koji regulišu radno-pravni status zaposlenih na univerzitetima.

„Smatram, naravno, da treba ući u štrajk i zbog kršenja prava iz radnog odnosa nezakonitim delovanjem državne vlasti. Iluzorno je očekivati da će se autokratska vlast sama od sebe okanuti namere da uništi univerzitet, pa je štrajk sredstvo koje nam stoji na raspolaganju da to pokušamo da sprečimo i da se izborimo za svoja osnovna prava“, poručio je Spajić.

Podsećamo, u Odluci o stupanju u štrajk Medicinskog fakulteta, koja je objavljena i na zvaničnom sajtu, navedeno je da će delimična obustava rada trajati do ispunjenja zahteva Štrajkačkog odbora, odnosno do donošenja odluke o prestanku štrajka (koja može biti rezultat sporazuma strana u sporu ili odluke većine zaposlenih).

Među zahtevima su ukidanje Uredbe o izmeni uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, kao i poništenje odredbe kojom se menja odnos udela nastavnog i naučnog rada univerzitetskih nastavnika, kao i da se Vlada Srbija „uzdrži od donošenja novih takvih uredbi bez prethodno pribavljene zakonom propisane saglasnosti organa univerziteta“.