Da li primiti četvrtu dozu vakcine protiv korona virusa: "Proverite prvo nivo antitela" 1Foto: N1

Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije onima koji se pitaju da li da prime četvrtu dozu vakcine protiv korona virusa savetuje da pre toga provere nivo antitela. Ukoliko su te vrednosti visoke nema potrebe da se prima četvrta doza, jer je naš imunitet na taj način odgovorio stvaranjem visoke koncentracije antitela, a četvrta doza ništa posebno neće uraditi, naglašava Gnjatovićeva.

Marija Gnjatović pretpostavlja da će četvrta doza vakcine biti potrebna kod određenog broja ljudi koji nisu razvili adekvatan antitelni odgovor.

„Ako mene neko lično pita – primio sam tri doze vakcine, kako da procenim za četvrtu, savetovala bih da se proveri nivo antitela, jer je iskustvo pokazalo da ukoliko su te vrednosti jako niske, da smo prosto podložniji da se zarazimo, inficiramo“, kaže Gnjatovićeva.

Ukoliko su te vrednosti visoke, dodaje ona, nema potrebe da se prima četvrta doza, jer ukoliko je naš imunitet na taj način odgovorio stvaranjem visoke koncentracije antitela i četvrta doza ništa posebno neće uraditi.

„Virusi su izmenjeni, odnosno podvarijante su izmenjene, ali ukoliko su te vrednosti niske, verovatno bilo bi poželjno da se primi i četvrta doza vakcine“, kaže Gnjatovićeva.

Na pitanje da li onima koji su treću dozu vakcine primili u septembru, oktobru savetuje da provere nivo antitela, odgovara potvrdno.

„Jer ukoliko dolazi do značajnog pada tih koncentracija ili su vrednosti jako niske to znači da nam je neki bust potreban“, ukazuje Gnjatovićeva.

„Koliko nas vakcine štite protiv novih mutacija“

Upitana koliko nas postojeće vakcine štite i koliko su efikasne protiv novih mutacija, odgovara da su vakcine efikasne u tom smislu da sprčavaju razvoj težih oblika bolesti, ali da su nedovoljno efikasne da apsolutno spreče da se inficiramo.

„Moguće je da se desi infekcija ukoliko smo vakcinisani i sa tri doze vakcine, moguće je da se desi i ukoliko imamo stečeni imunitet iz prirodne infekcije i kombinaciju svega toga, jer prosto te podvarijante su dosta izmenjene i veliki broj novih infekcijama koje se javljaju recimo u Americi i Britaniji izazvane omikron podvarijantom BA.4 i BA.5 se u više od 30 odsto slučajeva dese kod osoba koje su već bile zaražene omikronom, što znači da je to bilo i relativno skoro i da je isti soj u pitanju. Tako da su ove infekcije moguće, ali svakako da će nas sve ovo štititi od nekog težeg oblika bolesti“, kaže Gnjatovićeva.

„Raste broj obolelih, ali situacija nije zabrinjavajuća“

Govoreći o epidemiološkoj situaciji i porastu broja obolelih u svetu, ali i kod nas, kaže da se povećava broj obolelih, ali da situacija nije zabrinjavajuća.

„Povećava se broj obolelih u većini evropskih zemalja tako i na nekim drugim kontinentima, javljaju se nove podvarijante. Situacija nije zabrinjavajuća, prati se kako ona tako i uticaj novih sojeva na stečeni imunitet odnosno uticaj imuniteta na nove sojeve. Prate se i infektivnost, težina kliničke slike koje ove nove podvarijante izazivaju“, kaže Gnjatovićeva.

Podvarijante su, dodaje, svrstavane u kategoriju varijanti koje izazivaju zabrinutost tako da treba voditi računa i pratiti situaciju, ali naravno ne treba paničiti.

Kaže i da je očekivano da se novi sojevi i podvarijante i varijante pojavljuju, kao i da brojevi rastu.

„Za sada se zna da se podvarijanta omikrona BA.4 i BA.5 brže šire, postoje neki dokazi na životinjama da čak izazivaju ozbiljniju kliničku sliku i da su podložniji infekciji odnosno podložniji izazivanju kliničke slike koja se odnosi na zaražavanje odnosno na širenje na donje disajne puteve za razliku od prve varijante omikrona koji je više napadala gornje disajne puteve“, kaže Gnjatovićeva.

Epidemiološka slika, dodaje ona, ipak pokazuje da ne postoji veliki razlog za zabrinutost odnosno da su i dalje kliničke slike kod ljudi dosta blage, ali ih treba pratiti.

Šta nas čeka tokom leta i jeseni

Ukazuje da nas tokom leta i na jesen očekuje povećanje broja zaraženih.

„Zbog toga što smo apsolutno ukinuli sve epidemiološke mere, zato što se dosta putuje, zato što i imunitet koji je stečen nakon vakcinacije ali i prirodnim infekcijama ipak slabi, varijante se menjaju, podvarijante uspešno izbegavaju stečeni imunitet, tako da prosto svi uslovi su tu da očekujemo da brojevi rastu i da se infekcije dalje šire“, kaže Gnjatovićeva.

Ukazuje da je u Srbiji ipak veliki broj ljudi došao u kontakt sa virusom i preležao kovid odnosno stekao neki imunitet, da je dosta ljudi vakcinisano te da će nam kombinacija imuniteta stvorenog i u prirodnoj infekciji i nakon vakcinacije, dosta pomoći da simptomi bolesti budu blagi.

„Ali apsolutno ne može da se isključi šansa da se zarazimo, da se razvije neki oblik bolesti i da prenesemom virus“, ističe Gnjatovićeva.

Na pitanje da li se i kada testirati odgovara da treba da se testira svaki pacijent koji sumnja da je inficiran virusom SARS-KoV-2.

„Zato što su posledice zaražavanja i dalje na neki način nedefinisane u potpunosti odnosno mogući su postkovid simptomi i mnogo je lakše pratiti i zaključiti da je u pitanju postkovid sindrom ukoliko se desi da imamo jasne nalaze u trenutku infekcije da je bilo infekcije sa kovidom“, objašnjava Gnjatovićeva.

Koliki je kolektivni imunitet u Srbiji

Na pitanje da li imamo podatke ili procene koliki je kolektivni imunitet u Srbiji, odgovara da je vrlo teško dati tačnu brojku, ali da većina ljudi u zemlji ima stečen imunitet ili iz prirodnih infekcija ili stečen nakon vakcinacije ili kombinacijom toga.

„Naš kolektivni imunitet bih rekla da je dobar, međutim i sama infekcija, prirodna infekcija, kao i vakcinacija ne daju trajni imunitet. Sa vremena na vreme očigledno da je potrebno na neki način ponovo ga ojačati odnosno dobiti neki bust“, ocenjuje Gnjatovićeva.

Građanima savetuje da prate instrukcije struke.

„U smislu testiranja, poštovanja epidemioloških mera, ukoliko se neke od njih budu vraćale. Važno je i da se vakcinišu sve osetljive grupe, da se sa vakcinacijom nastavi“, zaključila je Gnjatovićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.