Da li smo stvoreni da pripadamo?

Šta za vas znači pripadanje, a šta strah od nepripadanja?

Zbog čega se ponekad osećamo usamljeno?

Zašto je zabluda da na osećanje pripadnosti utiče broj ljudi koji vas okružuje?

Zašto dolazi do odbačenosti i zašto nam to teško pada?

Da li ste nekada svesno doneli odluku da pripadate negde?

Koja je razlika između pripadanja i uklapanja?

I zašto je važno da se o pripadanju javno govori… pitanja su koja iz više perspektiva i na osnovu teorije i brojnih istraživanja razmatra Keli-En Alen, psihologinja i univerzitetska istraživačica u knjizi Psihologija pripadnosti – Da li smo stvoreni da pripadamo? koju je nedavno objavio novosadski Psihopolis u prevodu Biljane Lalović.

U ovoj knjizi autorka kroz sedam poglavlja pružila interesantan i sveobuhvatan prikaz psihologije pripadnosti.

Potreba za pripadnošću zajednička je osobina svih ljudi.

Nezadovoljavanje te potrebe može razorno da utiče na ljudsku psihu.

Jeste li ikad osetili bol zbog isključenosti?

Možda ste se osećali isključenim u školi, na poslu, ili u nekoj društvenoj grupi.

Možda ste imali toliko jaku želju za pripadnošću, da vam je to stvaralo bol.

Iskustvo te vrste možda vas je nagnalo da potražite odgovore i dođete do zaključka zašto se niste uklopili.

Je li razlog bilo nešto što ste učinili?

Je li pak razlog bilo nešto što niste učinili?

Jesu li razlog tome drugi ljudi?

Osećanje isključenosti, javnog prezira, odnosno ostrakizma, može da bude bolno.

Takvo osećanje može da oblikuje naše buduće interakcije i naše pokušaje da budemo deo nekih drugih društvenih konteksta.

Ono može da utiče na naše mentalno zdravlje, našu dobrobit, pa čak i na naše fizičko zdravlje, jer je osećanje pripadnosti suštinski značajno za našu svakodnevicu.

Naše osećanje i izgrađivanje sfera pripadnosti u eri novih i savremenih tehnologija, je pred novim izazovom – da li nas tehnološke mogućnosti više razdvajaju nego što nas spajaju u digitalnom svetu?