Naučnici došli do iznenađujućeg otkrića: Svrab možda ima sopstveni čulni organ

Svrab je često prvi signal kojim nas telo upozorava da se na koži nalazi nešto strano. Suve ljuspice kože, prljavština, ubodi insekata ili čak sopstvena dlaka koja golica nos – sve to može da izazove neprijatan osećaj koji nas nagoni da se počešemo. U mnogim slučajevima upravo češanje pomaže da uklonimo uzrok iritacije, prenosi rts.rs.

Novo istraživanje sprovedeno na miševima ukazuje na to da bi ovaj zaštitni mehanizam mogao da ima i sopstveni specijalizovani čulni organ – dlačice slične ljudskim velus dlačicama, poznatijim kao „breskvine dlačice“.

Kod miševa se ove dlačice najviše nalaze iza ušiju i na zadnjim šapama, odnosno na delovima tela gde je koža najizloženija.

Kod ljudi, za razliku od miševa, velus dlačice prekrivaju gotovo celu površinu tela. Upravo su one najkarakterističnije za delove kože koji nisu prekriveni gustom kosom ili drugim tipovima dlaka.

Poznato je da velus dlačice imaju važnu ulogu u regulaciji telesne temperature. One se uspravljaju kada nam je hladno, a pomažu i u odvođenju znoja sa površine kože kada je toplo.

Međutim, sve više dokaza ukazuje na to da su one uključene i u prepoznavanje pojedinih vrsta dodira, naročito onih koji pokreću nagon za češanjem.

Svrab izazvan pokretom dlačice bio je nedovoljno istražen

Do sada je veliki broj istraživanja bio usmeren na svrab koji nastaje neposrednim kontaktom kože sa različitim iritansima. Međutim, autori novog rada, koje su predvodili biolozi sa Univerziteta Mičigen, primetili su da je svrab koji nastaje usled pomeranja dlačica ostao relativno slabo proučen.

„Na primer, blago vibriranje velus dlačica na bradi, za razliku od čela, lica ili ruku, izaziva intenzivan svrab kod zdravih ljudi“, navode autori u radu objavljenom u naučnom časopisu Neuron.

„Ovi nalazi ukazuju na postojanje specijalizovanih struktura dlaka i pridruženih nervnih vlakana koja su namenjena upravo ovom obliku mehaničkog svraba“, dodaju istraživači.

Da bi detaljnije razumeli mehanizam, naučnici su istraživanje sproveli na miševima.

Iako nije izvesno da će se svaki mehanizam otkriven kod miševa pokazati identičnim i kod ljudi, zbog bliske evolutivne povezanosti dve vrste često postoji značajno preklapanje.

„Kod ljudi čulo dodira regulišu dve različite vrste dlaka: terminalne i velus dlačice. Nasuprot tome, kod glodara su najviše proučavane dlake krzna, uključujući zaštitne, awl/auchene i zig-zag tipove, koji su važni za mehanosenzorne funkcije i termoregulaciju“, objašnjavaju autori.

„Pored ovih dobro proučenih tipova dlaka kod glodara, određeni delovi tela imaju atipične varijante dlaka sa jedinstvenim funkcijama“, navodi se u radu. Upravo tu spadaju dlačice slične ljudskim velus dlačicama.

Posebni nervi prenose signal svraba

Kroz niz eksperimenata naučnici su otkrili da je svaka od ovih dlačica povezana sa specifičnom vrstom brzoprovodnih senzornih neurona koji već pri veoma blagom pomeranju dlačice šalju mozgu signal svraba.

Kod miševa koji su imali hronično zapaljenje kože na mestima gde se nalaze ove dlačice, pomenuti neuroni bili su izuzetno aktivni, a životinje su pokazivale izraženu potrebu za češanjem.

Međutim, kada su istraživači isključili gene koji aktiviraju ovu specifičnu grupu senzornih neurona, miševi više nisu doživljavali upalu kao osećaj svraba.

„Ove specijalizovane dlačice i njihovi pridruženi nervni završeci imaju ključnu ulogu u regulisanju trihokneze (svraba izazvanog kontaktom sa dlakom) kod hroničnog svraba, što naglašava njihov značaj u abnormalnoj obradi čulnih nadražaja“, navode istraživači.

Iako na prvi pogled može delovati neobično što naučnici proučavaju šta izaziva svrab kod miševa, upravo se ove životinje zbog brojnih zajedničkih gena sa čovekom široko koriste u biomedicinskim istraživanjima, kako bi se ispitalo da li bi potencijalne terapije mogle da budu efikasne i kod ljudi pre početka kliničkih ispitivanja.

Bolje razumevanje načina na koji ovaj mehanizam funkcioniše kod miševa, kao i stepena njegove sličnosti sa refleksom svraba kod ljudskih velus dlačica, moglo bi da pomogne naučnicima u razvoju novih terapija za stanja kao što su ubodi insekata, ekcem ili kontakt sa otrovnim bršljanom.

„Potreban nam je novi mehanizam koji bismo mogli da ciljamo ako želimo da lečimo hronični svrab“, rekao je molekularni biolog Bo Duen i dodao: „Naše istraživanje ukazuje da bi ova populacija neurona u budućnosti mogla da postane jedna od meta takvih terapija“.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Neuron.