Đaci iz Srbije ispod proseka i u finansijskoj pismenosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ni profesori ni djaci nisu motivisani za ucenje,kada vide obrazovane u vrhu VLASTI- VLADE .

   1. I sam predsednik je, ne tako davno, rekao da za ministra nije bitna škola …

2. Ja zivim u Australiji i mogu reci da je malo ljudi koji razumeju kako funkcionise novac. Oni koriste sistem kao neko ko vozi automobil ali ne zna kako motor radi i, sto je najvaznije, kuda se putuje. A putuje se u dug. Nema zive duse koja nije zaduzena za nesto (izuzev, naravno, bogate manjine), a ostali kad otplate svoj zivotni stil se probude tako negde pred penziju u sezdesetim. Nasa deca su u pravu, sto nemaju poverenja…svako svakog gleda da iskoristi, tako je bilo oduvek i tako ce biti u buduce…to je ljudska priroda.
   Parametri napretka u smislu broja bankovnih i kreditnih kartica kod dece su smesni….deca nemaju prihode ni posao (izuzev oni malo stariji koji rade kao studenti povremeno). Naravno, kad deca koriste mobilni telefon, treba da znaju kako funkcionise placanje raznih usluga, a za to treba racun u banci (kako inace da plate, recimo, Uber voznju) i to nije tesko, i naravno, sigurnije je nego da deca imaju gotovinu…Tesko je organizovati pravu nastavu i poduku o finansijama…to znaci otkriti mapu minskih polja koje su finansijske organizacije postavile…i to naravno nece ici. A nastava o tome kako biti sto bolji korisnik finansijskog „lunaparka“, e to moze…i sto vise kreditnih kartica imas to si pametniji…

3. Kao višedecenijskom profesoru (nije jezik!) mi se čini da je prvi i osnovni problem u tome što su đaci maternje-jezički funkcionalno nepismeni: oni nemaju ni dovoljan fond reči, niti poznaju gramatiku i pravopis da bi u potpunosti shvatili zadatke koje dobijaju, tj. umeli da uobliče svoje usmene ili pismene odgovore, izlaganja (ukratko: ne čitaju ništa)… Kada im maternji jezik prestane da bude neprijatelj, učenje ostalih stvari logično i lako kreće boljim tokom…