Tinejdžeri prepušteni sami sebi: Koliko su zaštićeni učenici od seksualnog uznemiravanja u školama?

Na problem nedovoljnog poverenja između mladih i odraslih ukazuju i rezultati istraživanja Autonomnog ženskog centra i partnerskih organizacija o seksualnom uznemiravanju učenica i učenika srednjih stručnih škola koje je sprovedeno u 10 različitih škola u Srbiji. Iako istraživanje nije reprezentativno i ima eksplorativni karakter, ono pokazuje da se učenici koji su doživeli seksualno uznemiravanje retko obraćaju nastavnicima i stručnim službama škole, već podršku najčešće traže među vršnjacima.

Kako su u samom istraživanju istakli, zabrinjava procenat onih koji su naveli da ni sa kim nisu razgovarali o svojim iskustvima seksualnog uznemiravanja u školskom okruženju, što je gotovo petina.

Sanja Pavlović, članica Autonomnog ženskog centra, koja je učestvovala u realizaciji ovog istraživanja za Danas objašnjava da je veoma važno kreirati siguran prostor u kom deca mogu da govore o svojim iskustvima.

“Ako se napravi atmosfera koja je u kojoj postoji bezbedan prostor, prostor u kome nema tabua, prostor u kome se njihovim iskustvima veruje, onda oni zapravo itekako imaju potrebu da govore o tome, i to su nam kroz svoje odgovore vrlo eksplicitno rekli da oni očekuju od odraslih da se o ovoj temi više razgovara”.

Nastavnici koji rade u školama nisu dovoljno edukovani kako da reaguju u situacijama kada dete doživi seksualno uznemiravanja. Kako je u istraživanju navedeno mali procenat anketiranih nastavnika, nastavnica i školskog osoblja ima neposredna ili posredna saznanja o iskustvu seksualnog uznemiravanja kojem su u školskom ili radnom okruženju bili izloženi njihovi učenici i učenice.

“Deca očekuju da odrasli reaguju kada se nekome obrate sa situacijom seksualnog uznemiravanja i da oni koji su to činili snose neki vid sankcija. Ukoliko je to odrasla osoba kojoj i samoj nije tema jasna, kojoj je i samoj ta tema nekako neprijatna, koja i sama ima neku vrstu ili predrasuda ili zadrške, onda će to mladi vrlo brzo prepoznati, na intuitivnom nivou i zatvoriće se, odnsono neće govoriti”, ističe Pavlović.

Postavlja se pitanje kako pripremiti nastavno osobolje da budu spremni da reaguju u ovakvim situacijama. Kako je Pavlović istakla često i sami nastavnici kažu kako nemaju dovoljno znanja ni kapaciteta da sami otvore ovu temu sa mladima.

“Potreban je neki vid podrške potreban i nastavnicima u smislu i znanja i nekih publikacija i istraživanja, i prosto im je potrebna neka vrsta podrške kako bi oni mogli da budu spremni da sa tom temom otvore razgovor unutar škola sa đacima”, objašnjava Pavlović.

Na uzdržanost kod dece da govore o ovakvim temam utiče i samo vaspitanje, odnosno odnos koji imaju sa roditeljima tokom odrstanja objašnjava psihološkinja Dragana Stojanović.

“Obično se o takvim temama radije razgovara sa tetkom nego sa majkom ili sa ujakom, stricem, nego sa ocem. Sve to zavisi od situacije u kojoj adolescenti odrastaju”, ističe Stojanović.

Postoji problem kome deca mogu da se obrate u školama. Da li je za to zadužen psihilog, razredni starešina ili treba da postoji osoba koja će se isključivo baviti tim problemima u škoskom sistemu. Kao soluciju ovog problema psihološkinja Pavlović vidi programe koji će edukovati i decu i nastavnike kako da reaguju u ovakvim situacijama.

“Sistem mora da napravi program, a program mora da poduči decu, da im objasni koji je način i koji je put da se nekome obrate kada se nešto tako desi, ili ako čuju da se desilo drugu ili drugarici. Važno je da ti programi ostavre poverenje i sigurnost u odnosu nastavnika i dece kako bi se deca uopšte obratila nastavniku, a takođe da i stručno osoblje zna gde dalje da uputi decu koja se suočavaju sa situacijom sekusalnog zlostavljanja”, kaže Stojanović i dodaje da tajnost ovde ne sme da postoji, već da deca, ukoliko znaju da je njihov drug ili drugarica pretrpela sekusalno zlostavljanje, prijave takvu situaciju osobi zaduženoj za te slučajeve.

Sem profesora u školama, postoji još jedna adresa kojoj deca sa svojim roditeljima mogu da se obrate u slučaju seksualnog uznemiravanja u školama, a to je Zaštitnik građana.

“Po zakonu deca koja su napunila 10 godina pa naviše mogu samostalno da se obrate, i mi te njihove prijave uzimamo u obzir krajnje obazrivo. Svakako da su profesori prva adresa, ali valjda su i roditelji adresa, onda roditelji mogu da se obrate nama. Ako smo rešavali problem krečenja škola, pada plafona u nekim školama, ovo nam je onda od prvorazrednog značaja”, objašnjava Zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Danas je uputio pitanja Ministarstvu prosvete o tome da li planira sprovođenje reprezentativnog istraživanja o seksualnom uznemiravanju u obrazovnom sistemu, kao i da li su predviđene dodatne obuke i podrška za nastavno i stručno osoblje koje postupa u ovakvim situacijama. Do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.