U državnom kafilerijama u Beogradu, Ćupriji i Somboru, prema odluci Vlade Srbije iz oktobra 2008, trebalo bi da se prerađuje otpad životinjskog porekla, prvenstveno iz prve i druge kategorije koje se smatraju rizičnim. Međutim, nijedna od tih kafilerija ne radi punim kapacitetom, ili uopšte, dok se animalni ostaci mogu videti na gotovo svakom koraku.
Odlukom Vlade, Fabrika animalnih belančevina i masti (Fabim) iz Ćuprije, beogradski Glutin i Proteinka iz Sombora postale su veterinarske ustanove zadužene za neškodljivo uklanjanje otpada životinjskog porekla, koji nosi rizik po zdravlje ljudi ukoliko se nepropisno odlaže. Takođe, Evropska unija je zbog pojave bolesti „ludih krava“ 2001. zabranila upotrebu mesno koštanog brašna, koje nastaje preradom ove vrste otpada, za ishranu životinja. Kod nas ta zabrana ne važi, mada, kako kažu nadležni, postoji usmeni dogovor da se ovo brašno spaljuje u kafilerijama.
U Fabimu u Ćupriji, jedinoj fabrici južno od Beograda u kojoj se prerađuje rizičan animalni otpad, peć za spaljivanje mesno koštanog brašna puštena je u probni rad. Nadležni kažu da ukoliko zadovolji ekološke kriterijume, u ovoj kafileriji će početi i sa spaljivanjem otpada. Inače, ova peć, za koju je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pre dve godine izdvojilo 1,5 miliona evra, dnevno može da spali 24 tone sirovog otpada i 48 tona koštanog brašna.
Kapacitet Proteinke u Somboru je 60 tona dnevno, međutim, ova kafilerija u proseku prerađuje oko 40 tona. Rada Birvalski, direktor Proteinke, kaže za Danas da se u fabrici trenutno nalazi više od 3.000 tona mesno koštanog brašna, koje treba da se spali u beočinskoj cementari „Lafarž“.
– Još se čeka dozvola Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. S obzirom da su usvojeni ekološki zakoni koji regulišu tu oblast, kao i da je najavljeno donošenje podzakonskih akata, verujemo da će Lafarž dobiti neophodnu dozvolu i da će do kraja godine početi spaljivanje mesno koštanog brašna u ovoj cementari – ističe Birvalski.
Treća kafilerija u državnom vlasništvu, beogradski Glutin, ne radi više od četiri godine. Inače, dodatan problem u radu kafilerija predstavljaju i ogromna dugovanja klaničara, koji na svaki način pokušavaju da izbegnu plaćanje ovim fabrikama.
Načelnica odeljenja za veterinarsko javno zdravlje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slavica Nikolić kaže za Danas da je pravilnik o upravljanju animalnim otpadom gotov i da se uskoro očekuje njegovo usvajanje.
– Pravilnik se odnosi na veterinarsko-sanitarne uslove sakupljanja, skladištenja, razvrstavanja i prerade životinjskog otpada i njegove odredbe u potpunosti su usklađene sa propisima EU – navodi Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
