Dve gimnazije izbacile roman „Dorotej“ iz obavezne lektire: Šta o tome kaže Ministarstvo prosvete?

Da apsurd bude veći za to se saznalo pošto je Sindikat zaposlenih policije tražio od gimnazija da se izjasne po kom osnovu se Nenadićevo delo obrađuje u školama, da li imaju saglasnost roditelja da deca čitaju „neprikladan“ sadržaj, kao i šta o romanu misle zaposleni u školama.

A sve to pitao je sindikat pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Odgovor dve gimnazije objavio je na svojoj Fejsbuk stranici, što ne znači da su ove dve škole jedine koje su u nagrađivanom romanu pronašle neprikladan sadržaj za petnaestogodišnjake.

Ispostavilo se da je Društvo za srpski jezik bilo u krivu kada je pozvalo kolege da ne odgovaraju na, kako su ocenili, besmislena pitanja, jer zakon kaže da, ako (u ovom slučaju) gimnazije ne odgovore, rizikuju da budu kažnjene.

Očekivanje da bi škole moglo da zaštiti Ministarstvo prosvete tako što će Povereniku predočiti apsurdnost cele situacije palo je u vodu.

„Da li neko ima pravo da objavi odgovor po informacijama od javnog značaja morate pitati Poverenika za informacije od javnog značaja, s obzirom da je on nadležan za primenu ovog zakona“, odgovaraju za Ministarstva prosvete na pitanje Danasa da li će reagovati povodom zahteva Sindikata zaposlenih policije.

Pojašnjavaju iz resornog ministarstva i da ustanove obrazovanja u svom svakodnevnom radu primenjuju propise iz oblasti obrazovanja, ali i iz drugih oblasti koje na primer uređuju sanitarna, bezbednosna pitanja, ali i pitanja javnosti u radu i transparentnosti.

Škole su, kažu, u obavezi, kao i svi drugi korisnici javnih sredstava, da postupaju u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

„Ovaj zakon jasno propisuje postupanje bilo kog organa, ustanove, organizacije u slučaju da poseduju ili ne poseduju zahtevane informacije, kao i način upućivanja podnosioca zahteva ako imaju saznanja u čijem posedu bi tražene informacije mogle biti“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva našoj redakciji.

Kako je obavezni „Dorotej“ postao nepoželjan?

Međutim, ono što jeste u nadležnosti prosvetne vlasti su propisi koji jasno predviđaju da je obavezan nastavni program to što mu i naziv kaže – obavezan.

A obrada romana „Dorotej“ je u programu nastave srpskog jezika i književnosti za prvi razred gimnazije – obavezna.

Kako je onda moguće da nekome padne na pamet da ga samoinicijativno izbaci, o čemu su sindikat policije „crno na belo“ obavestili nadležni iz gimnazija u Ćupriji i Dimitrovgradu „Sveti Kirilo i Metodije?

„U skladu sa prosvetnim zakonima sve škole su u zakonskoj obavezi da realizuju obavezne sadržaje programa nastave i učenja. Škole imaju slobodu u izboru preporučenih sadržaja. Kontrolu realizacije programa nastave i učenja vrši najpre služba stručno pedagoškog nadzora, a potom i prosvetna inspekcija koja kontroliše zakonitost rada ustanove“, navode iz Ministarstva prosvete.

Ipak, bez odgovora je ostalo naše naknadno pitanje da li će u ovom slučaju reagovati nadležna školska uprava, odnosno prosvetna inspekcija.

Iz dve pomenute gimnazije direktori i dalje ne odgovaraju na molbu Danasa da pojasne odluke o izbacivanju „Doroteja“ iz programa.

– Da sad imamo državu, i da imamo sistem, Ministarstvo prosvete bi bez odlaganja trebalo da pošalje inspekciju u obe gimnazije i da utvrdi s kojim pravom njihovi nastavnici ne rade „Doroteja“ – kaže za Danas Dušan Blagojević, nastavnik srpskog jezika i književnosti.

Po rečima nastavnika ove dve gimnazije to je nepristojno i neprimereno delo.

– Na osnovu kojih kriterijuma su stručna veća to utvrdila? Koji je kriterijum za pristojnost? Da li onda ne rade ni „Mit o Edipu“, kada obrađuju „Antigonu“ jer je u njemu nedvosmisleno prisutna tema incesta? Da li obrađuju roman „Kad su cvetale tikve“ u kojem je jedna od centralnih tema silovanje – pita Blagojević.

Ima li razlike između doživljaja policijskog sindikata i profesora književnosti?

On takođe postavlja pitanja u kojoj meri nastavnici ispunjavaju kriterijum da predaju književnost, ako ne razlikuju umetnički svet od realnog sveta, te da li je moguće da vrhunsko umetničko delo kao što je „Dorotej“ nastavnici svode na banalne „pornografske“ teme?

– Kako je moguće da svu složenost dela ne mogu da prepoznaju? Na kom nivou su kritičko mišljenje i estetski kriterijumi nastavnik koji kod učenika treba da podstiču kritičko mišljenje i da grade esteske kriterijume? Ima li razlike, na kraju krajeva, između doživljaja „Doroteja“ od strane članova policijskog sindikata i nastavnika književnost? Sudeći po odgovoru dveju gimnazija, nema, a to je ono što je poražavajuće – smatra Bragojević.

Ako je tako, onda književnost može predavati svako, kaže naš sagovornik.

– Ta proizvoljnost i površnost, nije autonomija nastavnika, već banalizacija i obesmišljavanje književnosti, a onda i obrazovanja. Dakle, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je oformio tim ljudi koji su se svojom stručnošću i posvećenošću izdvojili, te kolege su godinu dana radile, napravile program, odobrio ga je Nacionalno prosvetni savet, prošao je javni raspravu, odobrilo ga Ministarstvo prosvete, i na sve to, nekolicina nastavnika ne obrađuje delo jer nije pristojno, i neprimereno je. Kako bi na ovo odreagovala iole ozbiljna država – pita se Blagojević.

A kako će odreagovati naša?

– Nikako: blago i pomirljivo, populistički, ne mareći da odbrani insitucije. Nedavno je predsednik države blago prekorio Ministarstvo prosvete i Vladu zbog Pravilnika o ocenjivanju, iako blagi prekor, te „prejake reči“ još jednom potvrđuju da institucija nema, da su urušene i da je sve u moći jednog pojedinca, bilo nastavnika, bilo predsednika države – zaključuje sagovornik Danasa.