Društvene mreže najviše utiču na mentalno zdravlje devojčica od 11 do 13 i dečaka od 14 do 15 godina 1Foto: Pixabay/Natureaddict

Psiholozi uočavaju najveće štetne uticaje društvenih mreža kod devojčica od 11 do 13 godina, dok je najugroženiji uzrast dečaka 14 do 15 godina.

Psiholozi su otkrili da su devojčice između 11 i 13 godina, koje su povećale vreme provedeno na društvenim mrežama, bile manje zadovoljne svojim životom godinu dana kasnije, a isti trend se pokazao i kod dečaka od 14 do 15 godina.

Istraživači nisu pronašli vezu između društvenih mreža i blagostanja u drugim starosnim dobima, osim u periodu od 19 godina, kada je veća upotreba ponovo praćena padom zadovoljstva životom za oba pola.

„Utvrdili smo da postoje određene starosne dobi, koje se razlikuju među polovima, kada društvene mreže u većoj meri utiču na zadovoljstvo životom“, rekla je dr Ejmi Orben, eksperimentalni psiholog i prvi autor studije na Univerzitetu u Kembridžu.

Kako piše Gardijan, istraživači su se upustili u rad u nadi da će rasvetliti da li je veća zastupljenost društvenih mreža odigrala ulogu u povećanju nivoa problema mentalnog zdravlja kod mladih ljudi. Prema dobrotvornoj organizaciji „Mladi umovi“ broj dece uzrasta od 15 do 16 godina sa sumnjom na problem mentalnog zdravlja porastao je za 50 odsto između 2017. i 2021. godine, što sugeriše da je oko petoro dece u svakoj učionici sada pogođeno negativnim uticajem.

Orben i njene kolege sakupili su informacije 84.000 ljudi o mentalnom zdravlju i blagostanju uzrokovanim korišćenjem društvenih mreža, kao što su Facebook, Tvitter, Instagram i Vocap.

Istraživači su otkrili dvosmerni efekat, gde je u određenim godinama upotreba društvenih mreža bila povezana sa padom zadovoljstva životom godinu u prethodnih godinu dana, dok je nisko zadovoljstvo životom bilo povezano sa većom upotrebom društvenih mreža godinu dana kasnije.

Studija, objavljena u Nature Communications, ne dokazuje da društvene mreže štete blagostanju, ali istraživači sumnjaju da možda postoje „prozori ranjivosti“ koji se otvaraju u različito vreme za dečake i devojčice.

Imajući u vidu široke i složene promene koje se dešavaju u adolescenciji, biološki i socijalno, mehanizmima može biti potrebno neko vreme da se shvate.

Profesor Sara-Jaine Blakemore, koautor studije i psiholog sa Univerziteta u Kembridžu, rekla je da je korisno postaviti pravila o tome kada deca koriste društvene mreže tako da im to ne ometa san.

Takođe je važno rano ih obrazovati o nizu problema sa kojima bi se mogli susresti, dodala je, kao što su nepozivanje na zabave, društveni pritisak i slike koje bi ih mogle uznemiriti.

Dr Holi Skot, psiholog sa Univerziteta u Glazgovu, rekla je da je studija pružila „nove snažne dokaze“ da postoje različiti osetljivi periodi za dečake i devojčice.

„Čini se da su devojke nešto ranije osetljivije na uticaj društvenih medija od dečaka, što može biti posledica procesa sazrevanja kao što je pubertet koji počinje ranije“, rekla je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.