„Društvo i dalje zarobljeno u devedesetim“: Sagovornici Danasa o neznanju mladih o prošlosti

Kako se naviodi u saopštenju, mladi doživljavaju devedesete u izraženo negativnom svetlu, a te godine asociraju ih na ratove, konflikte, ekonomsku krizu, kriminal i opšte društveno propadanje. Mladi ističu da su o devedesetim nedovoljno informisani i da su im najmanje jasni sukobi i ratovi. O ovom periodu, mladi su najviše slušali su od roditelja i starijih generacija, dok su najmanje o njima učili o školi.

Posebno je interesantno da mladi ističu da ih devedesete zbunjuju, prepoznaju da postoje suprotstavljene verzije istorije i da je vrlo teško, ako ne i nemoguće, doći do potpune istine. Slobodan Milošević za veliku većinu sipitanika predstavlja svojevrsno oličenje devedesetih, a jedan deo njih upravo ovaj period vezuju sa otporom i protestima.

Istraživanje pokazuje da devedesete za mlade nisu samo istorija, već i jasan kontinuitet sa današnjicom i ističu da, s jedne strane, osećaju posledice devedesetih, pre svega u pogledu tenzija i podela u regionu, ali i kada je reč o etničkim identitetima i njihovim ulogama u prethodnim sukobima, a s druge nose pozitivna iskustva u odnosima sa pripadnicima drugih etničkih grupa na ličnom planu.

Za ovakve rezultate istraživanja, međutim, naši sagovornici kažu da je jedan od uroka svakako činjenica da su mnogi politički akteri devedesetih i dalje prisutni na vlasti ili u javnom životu.

Politički analitičar Dragomir Anđelković, kaže za Danas da mladi, ali i stari, u Srbiji uglavnom ne znaju dovoljno, a često ni tačno, i da to nije samo situacija sa periodom 90-tih, već i sa periodom vladavine Tita, Drugim svetskim ratom, i tako sve do naše srednjovekovne istorije.

– Od kada smo se odrekli autentičnog srpskog pogleda na politiku i istoriju u ime jugoslovenske iluzije, te se na to kasnije nadovezalo boljševičko i druge vrste antinacionalno ispiranje mozgova građana, i kao „kontrast“ tome neretko lažno patriotsko zalaganje za srpstvo, veliki deo nacije je potpuno utobuo u dubine mora tako stvorenih laži ili zgađen od njih beži od istorije i politike – objašnjava naš sagovornik.

Miljan Mladenović, istraživački analitičar, kaže za naš list da Srbija nije raskrstila sa onima koji su zemlju vodili tokom devedesetih, ni gotovo 25 godina od petookotobarskih promena, sa izuzetkom prvih nekoliko godina kada su druge stvari, razumljivo, bile prioritet.

– Upravo je nedostatak resursa da se ova tema zatvori zvaničnom verzijom dovela do toga da danas postoji “više istina” i da je sve i dalje podložno manipulacijama – kaže naš sagovornik, dodajući da ga zato i ne čudi što su mladi najviše o devedesetim čuli od svojih roditelja, a ne u školama, dok je ono što su mogli čuti u medijima moglo samo da ih dodatno zbuni.

– Ipak, ohrabrujući je nalaz da i pored celokupne medijske mašinerije devedesete nisu postale poznate kao dobar period za većinu mladih – zaključuje Mladenović.

Miroslav Parović, lider Narodnog slobodarskog pokreta, ocenjuje da su glavni politički akteri u Srbiji isti oni koji su bili važni i tokom devedesetih i da upravo oni i ne dozvoljavaju da društvo i država izađu iz matrice u koja je tada napravljena. On objašnjava da je to razlog zašto nove generacije nisu doboro informisane o tom vremenu, dodajući da je, po njegovom mišljenju, veći problem što su dezinformisane.

– Jedna tema za razmišljanje u prilog tome. Novi ministar pravde je tokom devedesetih godina bio blizak Nataši Kandić, a Vučić je po zadatku širio priču o tome da za jednog Srbina treba ubiti stotinu muslimana. Danas oni bez problema rade zajedno, što ide u prilog tezi da je na delu sve vreme dogovor kojim se društvo i država drže zarobljenim – zaključuje naš sagovornik.