Društvo sudija: Zatrpani sudovi, nezadovoljni građani, neophodne izmene 1Foto: BETA/MILAN OBRADOVIC/DS (Ilustracija)

Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić izjavila je da to strukovno udruženje poslednjih deset godina intenzivno ukazuje na neravnomernu opterećenost sudova i sudija, koja je višestruko povećana „takozvanom reformom od 2009. godine“.

„Istina, stanje je malo bolje počev od 2014. godine nakon zakonskih izmena, ali je još uvek znatno lošije u odnosu na ono od pre 2009. godine. Neravnomerna opterećenost znači da pojedini sudovi ili sudije imaju optimalan broj predmeta u radu, dok ih drugi imaju nekoliko puta, pa i nekoliko desetina puta više“, rekla je Bjelogrlić za agenciju Beta.

Prema njenim rečima, „Beograd, u čijim sudovima se rešava više od 60 odsto svih predmeta u Srbiji, predstavlja najupečatljiviji primer neravnomerne opterećenosti i preopterećenosti sudija brojem predmeta“.

„Кad sudija u Višem sudu u Beogradu ima 1.000 i više predmeta u radu ili kad sudija u Trećem osnovnom sudu u Beogradu svakog meseca dobija po skoro 100 predmeta, uostalom, kad sudija Vrhovnog kasacionog suda svakog meseca dobija u rad po 60 i više predmeta, jasno je da sporovi ne mogu da budu rešeni podjednako brzo i dobro kao u onim sudovima koji nisu toliko opterećeni“, objasnila je Bjelogrlić.

Ona je naglasila da to utiče na efikasnost i kvalitet rada i sudija i sudova i, naročito, na nezadovoljstvo gradjana, a time se slabi ugled sudstva.

„Taj nedostatak može da se prevaziđe, i drago nam je što je Ministarstvo pravde imalo sluha za predlog Društva sudija Srbije i u nacrt naredne petogodišnje strategije razvoja pravosuđa stavilo beogradsko pravosuđe kao posebnu temu za razmatranje“, rekla je Bjelogrlić.

Ukazala je i da je potrebno pažljivo preispitati i izmeniti zakone o mreži sudova, o nadležnosti sudova, ali i odluke o potrebnom broju sudija i pratećeg osoblja, naročito sudijskih pomoćnika i savetnika.

„Treba prestati sa praksom da zaposleni u pravosudju, i fakultetski obrazovani, štaviše čak i oni sa položenim pravosudnim ispitom, besplatno godinama rade u pravosuđu i da smatraju srećom kad konačno počnu da dobijaju platu, makar to bilo i po ugovoru na određeno vreme“, naglasila je Bjelogrlić.

Da bi pravosuđe bilo kvalitetno i efikasno potrebno je, navela je, obezbediti i druge uslove za rad – smeštajne i tehničke, uslove za stručno usavršavanje sudija i ostalih zaposlenih, kao i odgovarajući materijalni položaj za sve u pravosuđu.

Na pitanja da li je teže suditi u manjoj sredini nego u velikim gradovima, ona je rekla da i u manjim sredinama ima složenih predmeta koji iziskuju izuzetna znanja i sposobnosti sudija i veliku medijsku pažnju.

„U manjim sredinama je otežavajuća okolnost što se većinom svi poznaju, pa je u javnosti teže ostaviti utisak nepristrasnosti. Sudijski poziv uopšte je složen i težak i, pored znanja i svakojakih komplikovanih veština, zahteva i određene lične osobine i sposobnosti, najpre sposobnost da se oduprete pritiscima, a njih uvek ima i u manjim i u većim sredinama“, rekla je Bjelogrlić, koja je vršilac funkcije predsednice Osnovnog suda u Ivanjici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.