Ubistvo 19 putnika otetih iz voza u mestu Štrpci jedna je od najcrnjih i najsramnijih mrlja u istoriji Srbije jer još nisu otkriveni počinioci, naredbodavci i organizatori tog zločina, rekao je juče predsednik Odbora Skupštine Srbije za međunacionalne odnose Meho Omerović. On je istakao da se zbog napretka društva građanima mora dati odgovor na pitanje ko je u ime države Srbije počinio zločin prema sopstvenim građanima.
Inače, godišnjica tog zločina obeležena je nizom programa, komemoracijama, polaganjem venaca na spomenik i odavanjem pošte žrtvama.
Povodom 18 godina od zločina u Štrpcima, gde je 27. februara 1993. iz voza oteto i ubijeno 18 građana muslimanske i jedan hrvatske nacionalnosti, ali i povodom podsećanja na zločin u Sjeverinu godinu dana ranije, kada je iz autobusa kidnapovano 16 stanovnika Sjeverina čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni, u Domu kulture u Prijepolju održana je javna debata pod nazivom „Sandžak: Punoletstvo zločina“.
Organizator oba zločina Milan Lukić, iako prvostepeno osuđen u Hagu za zločine u Višegradu, nikada nije odgovarao za ove zločine. Odgovornost političkog i vojnog vrha SRJ i Srbije, takođe nije nikad ispitana, iako postoje dokazi da su bili obavešteni o planiranoj otmici u Štrpcima i ništa nisu učinili da je spreče.
Debatu, sa koje je poručeno da država mora da pronađe i osudi zločince, organizovali su Koordinacija civilnog društva iz Sandžaka, Program za mlade Građanskih inicijativa i Centar za praktičnu politiku iz Beograda, uz učešće 11 srednjoškolaca iz osam opština Srbije, učesnika Programa omladinskih lidera.
– Ono što je nama, porodicama žrtava, neshvatljivo jeste to što je počinilo rukovodstvo jedne države, a novi sistem, odnosno druga država to ne procesuira i sprečava da se pravda zadovolji, ali i da dođemo do posmrtnih ostataka žrtava – rekao je Nail Kaljević, predstavnik porodica otetih u Štrpcima.
Istakavši da nedovoljna aktivnost države u otkrivanju i sankcionisanju tih zločina nije slučajna, Miljenko Dereta, predstavnik Građanskih inicijativa, primetio je da učesnici skupa o zločinu govore u prošlom vremenu, a potom ukazao da se „zločini sakrivaju i zataškavaju i da je to ono što moramo imati u vidu“.
– Za mene je najdragocenije to što su mladi iz Srbije, stari koliko i taj zločin, ovde prvi put čuli za to i osetili potrebu da o tome govore i kažu da je greh države što nisu priznate žrtve zločina – rekao je Dereta.
Ocenivši da je zločin u Štrpcima bio „etnički motivisan i rukovođen sumanutom svešću i nacionalnom netrpeljivošću“, zamenik ombudsmana Miloš Janković istakao je da je važno da se njegovi počinioci osude.
Poseban program povodom godišnjice tog zločina organizovala je i Islamska zajednica u Srbiji, a u Domu kulture u Prijepolju održana je komemorativna akademija „Štrpci bez mezara“. Nakon akademije povorka građana je krenula u „Mimohod šutnje“ i zaustavila se ispred zgrade opštinske uprave i zgrade suda, kao simbola državne vlasti i izrazila protest zbog, kako organizatori ističu, nezadovoljene pravde u slučaju Štrpci.
LDP: Opomena i obaveza
Liberalno demokratska partija ocenila je juče da zločin u mestu Štrpci ne predstavlja samo opomenu, već i obavezu zajednice da kazni sve odgovorne za zločin i pruži moralnu, pravnu, političku i ljudsku utehu oštećenima. LDP je ocenio da je kažnjavanje odgovornih za taj zločin „mera humanosti i civilizovanosti zajedničke države“.
Pronađena samo tri tela
Krajem 2009. u selu Sjedača, tridesetak kilometara od Srebrenice na obali jezera Perućac, pronađene su dve lobanje i DNK analizom utvrđeno je da je jedna od njih pripadala Halilu Zupčeviću, putniku voza 671. Identifikovana su još dva tela putnika tog voza, čiji su posmrtni ostaci nađeni letos tokom pretrage jezera Perućac. Identifikovani su Rasim Ćorić iz Prijepolja i Jusuf Rastoder iz Berana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
