Na voćnjacima u okolini Subotice, kod Hajdukova i Šupljaka, prolećno nevreme i grad već su pričinili znatnu štetu, a ako se obistini prognoza o dugoročnijim nestabilnim vremenskim prilikama, šteta će nesumnjivo biti i veća.
Proteklih godina upravo zbog grada poljoprivrednici na području Subotici trpeli su gubitke u milionima eura, a jedan od uzroka takvog stanja je neefikasna protivgradna zaštita. Razlog za to je nedostatak raketa i strelaca – te je od 23 protivgradne stanice, koliko ih ima Subotica, u funkciji samo osam, a svaka poseduju 1,4 raketu, iako je propisano da ih ima najmanje šest. To je nedovoljno da bi se obezbedila sigurna zaštita useva od gradonosnih oblaka, ali je lokalna samouprava praktično bez ingerencija u ovoj oblasti, kaže gradonačelnik Jene Maglai.
„Poljoprivrednici se nama obraćaju i traže da se taj problem konačno reši, ali mi nemamo nikakvih ingerencija u tome. To je u nadležnosti Sektor za vanredne situacije republičkog MUP-a, te iako mi redovno iz budžeta izdvajamo sredstva za kupovinu raketa i organizovanju službe, imamo ovo što imamo. Mi, dakle, nemamo nikakva ovlašćenja ni oko organizacije protivgradne odbrane, i jedino možemo pomoći novčanu kupovinu raketa. Ove godine smo iz budžeta izdvojili 4,7 miliona dinara za to, ali kako MUP raspisuje tender, on dalje sredstva i rakete po sopstvenom nahođenju, te tako za svoj novac Subotica ne dobije ni polovinu potrebnog. Moram reći u ime grada da ovako više ne može, i da ćemo ukoliko države problem ne reši, mi naći neko drugo rešenje. Naši poljoprivrednici trpe ogromne štete zbog leda, a to zatim sanira grad, iako smo u mogućnosti da to sprečimo“, kaže Maglai.
Šimun Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, napominje da će Subotica, u slučaju da se ne optimalizuje protivgradna služba, pokušati da nađe drugačiji sistem odbrane od grada i nevremena.
„U svetu su poznate i druge metode da se polja odbrane od grada, kao što je na primer sistem zvučnih talasa, pa ćemo i mi morati tako nešto da primenjujemo, jer zaista su štete jako velike. Pokušali smo da problem rešimo osiguravanjem useva kod osiguravajućih kuća, ali je to ipak preskupo, i za grad, ali i za poljoprivrednike pojedinačno“, kaže Ostrogonac.
Osim sa manjkom raketa, grad se suočava i sa nemogućnošću zapošljavanja već obučenih ljudi, kojih inače nema dovoljno. Na sve to situaciju komplikuje specifični geografski, to jest prigranični položaj Subotice, jer prema međunarodnim propisima, u takvim područjima se korišćenje protivgradnih raketa reguliše međudržavnim sporazumom. Srbija takav sporazum sa Mađarskom, međutim, još uvek nije potpisala.
„Ne znamo zbog čega se to događa. Mi godinama molimo nadležne u Republici da konačno ratifikuju sporazum sa mađarskom županijom Čongrad oko korišćenja raketa u našem prigraničnom pojasu, gde su upravo zbog ove zabrane štete od grada najveće, ali sve do danas oni to nisu učinili“, navodi gradonačelnik Maglai.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
