Država Tijani ne da da rodi dete pokojnog supruga: Neko mi je oduzeo čudo 1Foto: Screenshot/YouTube/N1

Pune tri godine Tijana Prizrenac vodi bitku sa državom da joj odobri korišćenje embriona koje je zamrznula sa svojim suprugom koji je 2019. godine iznenada preminuo. Država joj ne dozvoljava njihovu upotrebnu jer Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ne prepoznaje mogućnost da jedan od partnera tokom procesa umre.

Umesto da joj pomognu da postane majka, država joj traži saglasnost pokojnog supruga. Iako se obraćala Ministarstvu zdravlja sa zahtevom da se očigledni apsurd u Zakonu promeni i dopuni, odgovor nije dobila. „Njemu je rečeno da on nikada neće imati potomstvo zbog agresivnih hemioterapija i zračenja. Ispostavilo se da može da ostavi svoj materijal što je ravno čudu, i meni je neko to čudo oduzeo“, rekla je Tijana u Novom danu TV N1.

Tijanin suprug bolovao je od raka testisa, zbog čega prirodnim putem nisu mogli da imaju decu. Ušli su, međutim, u postupak vantelesne oplodnje čiji ishod on nažalost nije dočekao, jer je 2019. iznenada preminuo.

„Imam pismeno zaveštanje sa dva svedoka od supruga da on meni dozvoljava da nakon njegove smrti koristim naše embrione, sa tim papirom nisam uradila ništa, ja sam na prvo ‘ne’ naišla u Upravi za biomedicinu“, ispričala je Tijana u Novom danu, navodeći da su joj nadležni poručivali da, zbog svog zahteva, ide na psihološku procenu ili etičku komisiju.

Mnogi muškarci koji boluju od raka testista obraćaju se, kako je rekla, klinikama za vantelesnu oplodnju. Neki se izleče i dožive da imaju potomstvo, što nažalost sa njenim suprugom nije bio slučaj. Sada u klinici ima deset zamrznutih embriona od koji nijedan ne može da koristi, pa čak ni da prene se u drugu kliniku,

„U EU dozvoljavaju posthumnu oplodnju, samo da donesem embrion, ali ja ne mogu da ih iznesem iz zemlje“, rekla je Tijana.

Tijana je zamolila osobe koje se suočavaju sa sličnim problemom da joj se jave, kako bi zajedničkim snagama nastavili borbu za zakonske izmene.

Ukoliko imate iskustvo poput Tijaninog, pišite nam na webredakcija@n1info.com i mi ćemo vas spojiti sa njom.

Upitana šta bi ta nju emotivno značilo da ostvari potomstvo sa pokojnim suprugom, odgovorila je: „Neopisivo je, njemu je rečeno da on nikada neće imati potomstvo zbog agresivnih hemioterapija i zračenja. Ispostavilo se da može da ostavi svoj materijal, što je ravno čudo, i meni je neko to čudo oduzeo.“

Još samo dve godine Tijana ima šansu da postane majka, jer još toliko klinika ima obavezu da čuva njene embrione.

„Vremenska odrednica u zakonu je pet godina, nakon toga se materijal uništava. Pored toga što želim da mi se dozoli posthumna oplodnja, tražim da se taj rok od pet godina produži. Ja imam pravo samo da ih uništim, nemam čak ni pravo da ih doniram“, predočila je Tijana.

Istakla je i da su zemlje EU regulisale posthumnu oplodn ju na različite načine, i da je jedno od rešenja pismeni pristanak supružnika sa svedocima, na početku postupka vantelesne oplodnje.

„Mislim da je to nedostatak društvene svesti, i dalje gledamo na to kao na nešto što je tabu. To isto su bili sturčni predlozi – pošto sam mlada da mogu da se ostvarim kao majka na drugi način. Ako uzimamo kredite, i te kredite nasleđuju naši naslednici, zašto ne mogu embrion koji je pola moj da nasledim, pored jasne želje mog pokojnog supruga da imamo potomstvo“, upitala je.

Tijanin slučaj nije jedini u Srbiji 

Dodala je i da će nastaviti da se bori, čak iako ne uspe da izdejstvuje izmene zakona u naredne dve godine, jer želi da uspostavi standard za sve buduće parove koji se suočavaju sa istim problemom.

„Mislila sam da sam jedina, i da nisam imala pravo da tražim izmene i dopune, govorili su mi da je to više sfera naučne fantastike, da je to moralno pitanje“, kazala je Tijana i dodala da je u međuvremenu ipak naišla na ljude koji maju slična iskustva.

Jedna od njih je i žena po imenu Ana čiji je suprug preminuo iznenada od koronavirusa, tokom procesa vantelesne oplodnje. Njen advokat Aca Manojlović takođe je bio gost Novog dana.

„Naš slučaj datira iz 2020. nakon smrti supruga moje klijentkinje dolazimo do istog problema. Mi smo se obratili bolnici u kojoj se čuvaju embrioni i pokreuli ostavnski postupak, gde smo tražili da se moja klijentkinja oglasi za naslednika“, naveo je Manojlović.

Ana je oglašena za naseldnika embriona jedan kroz jedan, ali uprkos tomem, klinika u kojoj se čuvaju joj ne dozvoljava da ih prebaci u drugu specijalnu bolnicu.

„Ako je isključivo pravo žene da odlučuje o abortusu, onda i ovo može da bude“, poručio je advokat i dodao kako bi trebalo izmeniti i Zakon o nasleđivanju i Porodični zakonik, zato što se, ukoliko je poznato ko je otac deteta, postavlja zkaonsko pitanje prava nasleđivanja.

„Nekoliko zakona neophodno promenii zbog budućnost, jer život je brži“, istakao je.

Ministarka izričita da posthumna oplodnja nije moguća

TV N1 se obratila i Ministarstvu zdravlja sa zahtevom da nam obezbede sagovornika za ovu temu, ali nikakav odgovor na našu molbu nismo dobili. Ministarka Danica Grujučić je, međutim, u ranijim izjavama bila izričita da posthumna oplodnja nije moguća, i da bi bolnica, ukoliko bi je izvršila, po zakonu bila drastično kažnjena.

„Mogu da razumem ljude u bolnici, ali ne mogu da razumem nedostatak želje da se menja zakon. Takve izjave ne idu u korist budućnosti i rešavnaju problema. Uvozićemo embrione, a naše uništavati u standardnoj proceduri“, kazao je Manojlović.

Na pitanje da li kod uvezenog reproduktivnog materijala ima veze da li je donor živi ili ne, Manojlović je rekao da nema, jer će u matičnoj knjizi rođenih stajati da je otac nepoznat, za razliku od posthumne asistirane oplodnje gde je ime oca poznato.

„Ima dosta pitanja, ali ne treba bežati od njih“, poručio je on i ministarki savetovao da formira radnu grupu koja će u skladu sa iskustvima drugih zemalja, regulisati ovu oblast.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.