Dubravka Stojanović: Vučić za vreme pandemije pokazao kako izgleda njegova idealna država

Stojanović je u intervjuu za zagrebački portal Lupiga rekla da je evidentno da Vučić želi državu u kojoj je lična vlast neometana Ustavom, zakonima, ljudskim pravima i institucijama i u kojoj se „zatvaraju novinari i pevači i ruše opozicione televizije sajber napadima“.

„Kao svaka ekstremna situacija ova pandemija je ne samo svakog razotkrila, nego se u njoj sve još dodatno ubrzalo i uveličalo do skarednosti. Korona mu dodje neki ‘blow up’, gde se sve bolje vidi… Takav je slučaj i s Vučićem. Ako je ranije bio narcisoidan, paranoičan, neobuzdan, nasilan, melodramatičan, plačljiv, ljutit … i kako se već sve on ponaša, onda je sad sve to isto, pa još mnogo gore“, rekla je Stojanović.

Ona je rekla da su gradjani Srbije tokom vanrednog stanja mogli „kao na tanjiru da vide kako izgleda diktatura“.

„Srbija ima vojno-policijski režim, a daleko najveći broj zaraženih u regionu. Eto, to je prava slika – diktatura, koja maltretira svoje gradjane, a rezultati su uvek vrlo tanki. A u ovim raspravama o budućnosti se uvek ističe da diktature kao imaju prednost jer umeju da hendluju ovakve situacije i daleko efikasnije od demokratije mogu da donose odluke, jer pita se samo jedan čovek. Evo i ovaj mali eksperiment pokazuje koliko to nije tačno i kako diktature pre svega ne umeju ništa da urade, upravo zato što se pita jedan čovek“, rekla je ona.

Govoreći o zemljama nastalim iz SFRJ, Stojanović je rekla da vlasti u „svim našim državama žive od ratova devedesetih“ i da je to prepreka da se o ratovima devedesetih govori kritički i da dodje do suočavanja sa prošlošću.

„Samo da podsetim da su u svim današnjim državama na vlasti oni koji su vladali i devedesetih, sad čak i u Sloveniji. Dakle, oni ne samo da nemaju nikakav interes da se o ratovima kritički govori i da dodje do suočavanja s zločinima, nego imaju potrebu da od zločina naprave nacionalni mit u kome su oni glavni junaci“, rekla je Stojanović.

Ona je dodala da vlasti u tim zemljama glorifikuju devedesete, ali da „naštimavaju“ i stariju prošlost, ne bi li pokazali istoriju ovih prostora kao „istoriju beskrajnih i sudbinskih konflikata“, ne bi li sukob izgledao kao „nekakvo prirodno stanje“.

„To je istorijski sasvim netačno, ali je politički bolesno jer vas drži zaledjene u stanju mržnje koja je destruktivna i koja vam ne dozvoljava da se probudite i krenete dalje“, rekla je ona.