Možete li poverovati da se nostalgija može spakovati. Može. I to ukusno, lepo, svetski kao što to rade jedna mama i jedna ćerka. Jasmina Milutinović, nekadašnji radnik Rudnika bakra Majdanpek i njena vrednoruka ćera Ivana. Pozdrav iz Srbije, zahvaljujući njihovoj ideji može da bude i minijaturni pirotski ćilim, otkan naravno, i utisnut u kartonsku podlogu.
Možete li poverovati da se nostalgija može spakovati. Može. I to ukusno, lepo, svetski kao što to rade jedna mama i jedna ćerka. Jasmina Milutinović, nekadašnji radnik Rudnika bakra Majdanpek i njena vrednoruka ćera Ivana. Pozdrav iz Srbije, zahvaljujući njihovoj ideji može da bude i minijaturni pirotski ćilim, otkan naravno, i utisnut u kartonsku podlogu. Takva razglednica ima tu dozu nostalgije i različitosti i te kako bitnih kada su poštanske karte i suveniri u pitanju.
– One koriste narodne motive, modernizuju ih dajući novi duh, duh vremena u kome živimo. Ne menjaju osnovu motiva, već pokušavaju da je sačuvaju od zaborava, prilagođavajući upotrebnu vrednost predmeta na kom su motivi. Cilj nam je da ti motivi budu fensi – objašnjavaju, a osnova je u narodnoj tradiciji koju ove dve vredne Majdanpečanke prilagođavaju vremenu današnjem. – Ideja za tako što rodila se spontano. Sve te rukotvorine prisutne oko nas, uz malo stila mogu dostojnu da reprezentuju našu zemlju, pomislile smo i krenule. Stil se ogleda u kvalitetu izrade, ali i materijalu koji se koristi. Zato insistiramo da u sve proizvode koje izrađujemo bude ugrađeno ono najkvalitetnije. Jer samo tako, bez kompromisa sa cenom i uloženim sredstvima, možemo dobiti vrhunske predmete kojih se nigde nećemo postideti – naglašava Ivana.
Predmeti koji nastaju u njihovoj kućnoj radionici srpskim etnomotivima produžavaju život, uvodeći ih u novi vek. Motiv pirotskog ćilima našao se i na bukmarkerima gde su na karton utisnuti sitno tkani prepoznatljivi motivi. Iz Srbije će pozdravi moći da krenu i na razglednicama na kojima su, kao tek sletele pahuljice, kukičani motivi. Pomenimo i podmetače za čaše, lutke u odeći karakterističnoj za vlastelinske slojeve srednjovekovne Srbije, čarape, torbice sa etnomotivima.
– Sve pobrojano su pravi mali unikati ručno urađeni, izuzev pirotskih ćilima u minijaturi koji su mašinski tkani – kaže Jasmina Milutinović koja veruje da će i unikatne zavese nastale kukičanjem pronaći svoje mesto u domovima ljudi koji vole spoj modernog i tradicionalnog.
Svi smo svesni da je vreme drvenih čaplji i šerpi sa sa čuvenim natpisom „Pozdrav iz …“ davno prošlo vreme kada su suveniri u pitanju. Zar u našim ili torbama inostranih turista ne bi mogli da su nađu bukmarkeri sa etnomotivima, a u poštanskim sandučićima naših prijatelja i poznanika ovakve unikatne razglednice. I ovakvim bi suvenirima sasvim sigurno pokazali osobenost koju Srbija ima. Priča iz Majdanpeka koji je slovio za mesto gde se kopaju bakar i zlato, možda bude začetak bajke koja će imati srećan kraj. Srećan kraj za ove dve rukatice, ali i za turističku priču koja se sve ozbiljnije shvata u ovom delu Srbije. Bilo bi dobro da se ovakav pelcer primi i drugde i da umesto raznog kičeraja na ceni budu pravi suveniri koji će odslikavati i zemlju i ljude.
Pitanje na kraju – zar možete da odolite zapakovanoj nostalgiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
