Edukovati medije o porodičnom nasilju

Zato je potrebna edukacija novinara i novinarki, ali i političke elite i državnih institucija, rečeno je juče na okruglom stolu „Kako mediji tretiraju nasilje u porodici“, koji je održan u okviru projekta „Nasilje u porodici – Pogled uprt u evropsko pravo“ nedeljnika Vreme.

Na ovom skupu govorile su Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, Tamara Skroza iz Komisije za žalbe Saveta za štampu, Gordana Novaković iz Saveta za štampu, Miljana Nešković, novinarka Nedeljnika, i Jovana Gligorijević, novinarka Vremena.

Tamara Skroza navodi da se kodeksi svakodnevno krše kad je u pitanju nasilje u porodici.

– Krši se tačka koja obavezuje na pretpostavku nevinosti, jer bez obzira šta mi mislimo o nasilniku, njegovo ime ne sme da se objavljuje pre pravosnažne presude. Još gori prekršaj je otkrivanje identiteta žrtve. Takođe se u svakom tekstu krši tačka koja kaže da se nagađanja i pretpostavke ne smeju koristiti kao nepobitne činjenice, kaže Skroza navodeći primer komšijskih priča koje su neosnovane, a kojima se mediji redovno bave u izveštajima o porodičnim tragedijama.

Tanja Ignjatović dodaje da je takvo izveštavanje postalo toliko uobičajeno, “da mi ne verujemo da se zločin uopšte dogodio ako nije opisan do najsitnijih i najužasnijih detalja”. Tako se šalje i poruka da postoji samo fizičko nasilje sa strašnim ishodom, a zanemaruju se drugi oblici nasilja. Ona ukazuje na veliku odgovornost novinara i novinarki, koji moraju da se pridržavaju normi izveštavanja čak i kada im sama žrtva sve ispriča.

– Koliko god da je žrtva iskrena u svojim izjavama, novinar/ka mora voditi računa šta će od toga biti objavljeno, kaže Ignjatović. Ona napominje da je najmanje tekstova o tome šta je nasilje, kako se može prepoznati i šta treba preduzimati kad do njega dođe.

Miljana Nešković je rekla da je neophodna edukacija novinara, ali i političke elite pa i crkve, koja ne zna kakav savet dati vernicima i vernicama koji im se obrate zbog nasilja.

– Politička elita nedovoljno poznaje problematiku rodne ravnopravnosti i porodičnog nasilja, dok s druge strane novinari nisu adekvatno edukovani, kaže Nešković ukazujući na sklonost tabloida da brane i pravdaju nasilnika, i istovremeno kriminalizuju žrtvu “koja mu je dala povoda” da počini nasilje. Gordana Novaković kaže da tabloidi nemaju uvek lošu nameru, “nego je u pitanju neznanje”, i ukazuje na tabloide u evropskom društvu koji imaju viši nivo svesti o ljudskom dostojanstvu. Jovana Gligorijević dodaje da mediji uvek moraju biti na strani žrtve i da se ne sme davati prostor “drugoj strani” koja će nasilnika da pravda.