Politički ekstremizam najčešće vodi ekstremnom ponašanju, a ekstremno ponašanje nasilju. Da bi se nasilje predupredilo i sprečilo, neophodno je ukazivati na ekstremne stavove u političkoj sferi i, naravno, suprotstavljati im se – kaže za Danas Goran Tepšić iz Centra za studije mira Fakulteta političkih nauka, povodom početka projekta „Razumevanje ekstremizma i borba protiv istoga u javnom i političkom životu Srbije“.
Tepšić je na prvom radnom doručku u beogradskom hotelu Balkan, kojim je i zvanično počeo ovaj projekat, rekao da politički ekstremizam ne predstavlja ideologiju, niti skup ne-liberalnih ideologija, „već se odnosi na svaku političku ideologiju koja sadrži ekstremna stanovišta“. Prema njegovim rečima, takva stanovišta sadrže diskriminaciju pripadnika određenih društvenih grupa, njihovu dehumanizaciju, kao i opravdanje upotrebe nasilja kako bi se ispunili određeni politički ciljevi.
„I u tome jeste sva spornost političkog ekstremizma – on podstiče i opravdava ekstremno, nasilno i društveno destruktivno ponašanje“, ukazao je Tepšić. On je objasnio da se ekstremizam javlja i kao reakcija na percipiranu pretnju, strah, nepravdu, gnev, krivicu, poniženje i sramotu, dodajući da je najbolji primer toga nacizam.
„Političke ideologije ekstremizma najčešće se zasnivaju na religiji ili nacionalnoj kvaziistoriji. Tako, na primer, rasizam i antisemitizam, koji su česti činioci političkog ekstremizma, opravdanje nalaze u Bibliji. Od istorijskih događaja, kada je ekstremizam u pitanju, posebno su značajni oni koji imaju prelomni status – ratovi, bitke i, posebno, gubitak teritorije“, rekao je Tepšić.
Projekat „Razumevanje ekstremizma i borba protiv istoga u javnom i političkom životu Srbije“, koji organizuje nevladina organizacija TransConflikt, održava se u Beogradu. Čini ga osam sesija – četiri radna doručka i isto toliko treninga. Planirano je da se projekat završi 13. decembra radionicom o religioznom fundamentalizmu.
„Govor mržnje, zasnovan na predrasudama i stereotipima, gotovo da je postao društveno prihvatljiv oblik komunikacije, koji se uglavnom tumači slobodom govora i misli, i kao takav se ne dovodi u pitanje niti se sankcioniše“, ukazala je Mirjana Kosić iz TransConflikta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
