Ko može sprečiti Dodika? 1Foto: R.Z./ATAImages

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je genocid u Srebrenici ne samo nepremostiva prepreka za pomirenje Bošnjaka i Srba, nego i za tolerantne odnose između dva naroda.

Sagovornice su bile Edina Bećirević, profesorica Fakulteta za sigurnosne studije u Sarajevu, i Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Omer Karabeg: Da li su reakcije u Srbiji i Republici Srpskoj na Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koja je nedavno usvojena u Ujedinjenim nacijama, pokazale da je negiranje genocida dostiglo kulminaciju? Čini mi se da za ove tri decenije, otkako je završen rat, nikada nije bilo žešćeg, bezobzirnijeg i masovnijeg negiranja genocida. Atmosfera je otrovnija nego neposredno poslije rata, ovolike manipulacije, ovolikog laganja i ovolikog negiranja nije bilo ni u vrijeme Miloševića.

Edina Bećirević: Treba imati u vidu da je intenzitet negiranja genocida u Srbiji i bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj išao prema vrhuncu i prije Rezolucije. Ovo čemu smo sada svjedočili zapravo je kulminacija negiranja genocida na međunarodnoj sceni koja je posebno bila vidljiva u kampanji Srbije u Ujedinjenim nacijama protiv Rezolucije. Negiranje genocida je zapravo eksplodiralo na globalnoj sceni.

Dugogodišnje uporno negiranje genocida u Srbiji i entitetu Republici Srpskoj zapravo je isprovociralo Rezoluciju koja je negiranje iznijela na najviši međunarodni forum. To je pokazalo koliko je Rezolucija bila neophodna. Rezolucija je takođe ukazala na činjenicu da negiranje genocida nije ograničeno na regionalne i lokalne narative već je postalo značajan problem na globalnoj sceni.
Recimo, teroristi i višestruke ubice Brenton Tarrant i Anders Breivik bili su inspirisani ideologijom srpskog ultranacionalizma. Srpski ultranacionalizam ima sposobnost da pređe geografske granice i pronađe simpatizere među ekstremnim desničarima širom svijeta. Zahvaljujući društvenim mrežama doseg ekstremizma je globalan. I još nešto.

Poricanje genocida je, nažalost, normalizirano. U tome je pomogla i Evropska unija. Negatori genocida i oni koji otvoreno slave ratne zločince u Srbiji i entitetu Republika Srpska prihvaćeni su kao legitimni zagovornici evropskih integracija. Zato ja Rezoluciju Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici vidim i kao ključnu intervenciju da se taj proces normalizacije negacije genocida osudi i zaustavi.

Sonja Biserko: Rezolucija o genocidu u Srebrenici je zapravo ogolila stanje svesti u Srbiji. Genocid u Srebrenici negira se svih ovih 30 godina otkada je počinjen. To je traumatska tačka za srpsku elitu koja na svaki način pokušava da negira činjenice i ponudi sasvim drugačiju priču. Kampanja protiv Rezolucija o Srebrenici jeste vrh poricanja genocida koji je eksponiran pred svetskom zajednicom. Inače, u Srbiji se, posebno od 2012. sistematski kreira narativ, odnosno interpretacija ratova devedesetih, koji se svodi na to da su svi podjednako odgovorni za zločine i da je Srbija zapravo najveća žrtva jer se ne priznaje genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu.
Zato Srbija ni na koji način neće u dogledno vreme priznati genocid u Srebrenici koji se nije desio iz čista mira već je to bio produžena ruka Beograda. Meni se čini da je ova rezolucija u stvari reakcija Zapada i Evropske unije na poricanje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca, posebno Ratka Mladića. To se je tako provokativno i otvoreno radilo da je Zapad morao na neki način da reaguje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari