Šmit odlazi: Ko će biti novi Visoki predstavnik u BiH?

Mnogi su priželjkivali upravo ovakav razvoj događaja, posebno u manjem bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska.

Kako je komentarisao Milorad Dodik, predsednik stranke SNSD, za koga se kaže da je preko svojih lobista isposlovao sa Amerikancima smenu Šmita za zauzvrat napustio mesto predsednika manjeg entiteta, komentariše da je Šmit uništio međunacionalne odnose u Bosni i Hercegovini te da će za to morati da odgovara.

Kazao je i da Šmit, za koga tvrdi da je nelegalno izabran, „mora da vrati ogorman novac koji je nelegalno uzeo“.

Кристијан Шмит је уништио међунационалне односе у БиХ и зато ће морати да одговара.

Занимљиво је да Шмит не може да поднесе оставку јер није ни био изабран легално. Лажно представљање је кривично дјело.

Шмит мора да врати огроман новац који је нелегално узео.
Наши правници… pic.twitter.com/lsv6TpOdlR

— Милорад Додик (@MiloradDodik) May 11, 2026

Čini se da bi dugoročno Dodik mogao biti u prednosti. Njegovo angažovanje skupih lobista u Vašingtonu navodno je doprinelo ukidanju dugogodišnjih američkih sankcija protiv njega.

Kritičari su primetili i njegovu kasniju podršku dodeli velikog projekta gasovoda dosad nepoznatoj američkoj kompaniji povezanoj s porodicom Tramp, o čemu je pisao i politikolog Jasmin Mujanović. Nasuprot tome, Šmitove rezerve prema tom projektu čini se da su ga koštale podrške iz Vašingtona.

Šmit je od 2021. godine obavljao funkciju visokog predstavnika u BiH, a njegov mandat bio je drugi najduži od svih visokih predstavnika. Njegov period na toj poziciji obeležili su sukobi i kontroverze, napominju Vijesti.ba.

Ova funkcija datira iz Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan razorni etnički sukob u zemlji.

Visoki predstavnik ima zadatak da osigura poštovanje sporazuma i poseduje široka ovlaštenja kako bi kontrolisao često sukobljene etničke i političke lidere u zemlji.

Ko se spominje za novog Visokog predstavnika?

Jedno od imena jeste Italijan Antonio Zanardi Landi. Navodno je reč o američkom kandidatu, kaže Mujanović, odnosno o osobi koju su SAD odabrale za tu funkciju.

Njegove prethodne dužnosti u Beogradu i Moskvi smatraju se značajnim iz američke perspektive. Međutim, nije jasno da li će ostatak Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC) podržati njegovu nominaciju.

Ukoliko to ne učini, SAD će, kako se navodi, pokušati da proguraju Luisa Krišoka, supervizora za Brčko distrikt, kao neku vrstu privremenog visokog predstavnika.

To je, tvrdi Mujanović, nepovoljniji scenario za Vašington, jer nije sasvim jasno da li bi privremeni visoki predstavnik mogao u potpunosti da sprovede američku agendu.

Miro Lazović, nekadašnji predsednik Skupštine Republike Bosne i Hercegovine i član Demokratske fronte (DF) u izjavi za “Slobodnu Bosnu” govoreći o ostavci Šmita kaže da se u međunarodnim krugovima dugo razgovaralo o tome.

Nedavno, boraveći u Švedskoj, saznao sam informaciju da Šmit ubrzo napušta poziciju Visokog predstavnika u BiH. Zamenica Direktora u Vladi Švedske, zadužena za Zapadni Balkan, Susan Ber, se interesovala da li bi kandidat iz Velike Britanije odgovarao BiH. Dakle, o odlasku Šmita se u međunarodnim krugovima već dugo razgovara, a ta vest je i zvanično plasirana našoj javnosti“, ističe Lazović.

Dodaje da bi lično voleo da novi Visoki predstavnik dođe iz Velike Britanije te da mu iskustvo sa Pedijem Ešdaunom to govori.

Tokom svog mandata visokog predstavnika, Ešdaun je nezaboravno koristio takozvane „Bonske ovlasti“ smenivši 60 zvaničnika bh. Srba u jednom danu 2004. godine zbog odbijanja saradnje s Haškim tribunalom. BBC piše da je zbog toga Ešdaun dobio nadimak „vicekralj Bosne“.

RTRS piše pozivajući se na ATV da Emanuel Žofre ima najbolje šanse da bude sledeći visoki predstavnik.

Žofre je blizak sa otpravnikom poslova Ambasade SAD u BiH DŽonom Ginkelom te bi Amerikanci mogli da ga podrže.

Emanuel Žofre, trenutno visoki zvaničnik evropske službe spoljnih poslova, blizak je sa otpravnikom poslova Ambasade SAD u BiH Džonom Ginkelom, što mu svakako drastično povećava šanse da dođe u BiH.

Žofre je do prošle godine bio šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas juče je nakon sastanka Veća EU za spoljne poslove kratko prokomentirala vest o ostavci visokog predstavnika Šmita, kazavši da bi to moglo zakomplikovati funkcionisanje zemlje.

„Mislim da zapravo može. Zato smo razgovarali o tome kako podržati proces. Novog visokog predstavnika imenuje Veće za sprovođenje mira, što bi se trebalo desiti, mislim, u junu. To je format koji Evropa podržava“, poručila je Kalas, preneo je N1.ba.

Ambasador Luiđi Soreka, šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, u intervjuu za Tv Hayat, kazao je da je fokusu budućnost OHR-a, nakon odluke visokog predstavnika Šmita da podnese ostavku.

„Kao što znate, on je uputio i poziv PIC-u u okviru redovne sednice koja se održava dva puta godišnje u Sarajevu. Ove godine to je zakazano za 3. juni. Evropska unija i neke naše države članice takođe su deo PIC-a i nastavićemo da učestvujemo u tim razgovorima i delujemo konstruktivno u okviru ukupne uloge Evropske unije u Bosni i Hercegovini. Za nas je vrlo važno da PIC i svaki naslednik Kristijana Šmita budu uključeni u proces evropskih integracija, odnosno da budu deo delovanja Evropske unije u ovoj zemlji, jer to žele građani Bosne i Hercegovine“.

Šmit će se danas obratit Savetu bezbednosti UN i predstaviti 69. izveštaj generalnom sekretaru UN-a o statusu provedbe mira u Bosni i Hercegovini, saopšteeno je iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

„Ovaj izveštaj pokriva period od 16. oktobra 2025. do 15. aprila 2026. Početak sednice po srednjoevropskom vremenu je 16 sati“, navodi se u saopštenju.