U jednom uglu je oligarh broj jedan, Boris A. Berezovski, robustan, ratoboran, kao na žeravici, željan osvete. U drugom je njegov nekadašnji saradnik, sada krvni neprijatelj, oligarh broj dva, Roman Abramovič, doteran, rezervisan, ljut, veoma bogat i veoma nezadovoljan zbog toga što je na sudu.
Dvojica biznismena koji su se devedesetih godina prošlog veka udružila da pomognu pljačku postsovjetske Rusije, pre nego što će se spektakularno posvađati, sada u londonskom Višem sudu pravde vojuju epsku bitku.
Ovako je spor Berezovskog i Abramoviča, koji je jedan od angažovanih advokata nazvao najvećom privatnom parnicom na svetu, opisao izveštač Njujork tajmsa. Berezovski (65) tvrdi da mu Abramovič (45) duguje 5,8 milijardi dolara. Abramovič kaže da Berezovskom ne duguje ništa.
Suđenje, osim što je samo po sebi senzacija, pruža fascinantan uvid u jedan deo istorije Rusije kada su se ljudi sa nepoznatim bogatstvom i poznanstvima obogatili na procvalom bezakonju i korupciji da bi uspostavili kontrolu nad industrijom, neutralisali neprijatelje i namestili izbore, navodi list.
U svojim svedočenjima i na stotinama stranica sudskih spisa, Berezovski i Abramovič otkrivaju tajne tog vremena – sastanke, milione dolara razbacane kao sitniš, iznude, podmićivanja, neverovatno povoljne ugovore sklopljene sa korumpiranim vladama. Mada je već puno napisano o usponu oligarha, sada su oni sami jezikom činjenica ponudili obilje novih otkrića. Toliko da je šokirana, piše Njujork tajms, čak i cinična i za šokove nesposobna Rusija.
Do 1994. godine, kada su dvojica ortaka krstarila Karibima na privatnoj jahti, Berezovski je napustio svoju naučnu karijeru i sreću pronašao postavši jedan od najvećih trgovaca automobilima u Rusiji i intimus predsednika Borisa Jeljcina. Berezovski i Abramovič, nekadašnji vojnik i uvoznik igračaka koji se probio u naftni biznis, odlučili su da udruže resurse i naprave „posao veka“.
Dok je Abramovič biznisu doprinosio pronicljivošću i kešom, Berezovski je iskoristio svoj uticaj da ubedi vladu da privatizuje dva sibirska naftna holdinga, a onda novu firmu Sibnjeft proda njemu, Abramoviču i najbogatijem čoveku u Gruziji Arkadiju Patarkačišviliju. Dil je pomogao Berezovskom da prikupi novac (od Abramoviča) za svoju medijsku kompaniju ORT koja je zauzvrat pomogla Borisu Jeljcinu da ubrza svoj politički uspon.
Berezovski kaže da je dil podrazumevao njegov udeo u Sibnjeftu, a da ga je Abramovič kasnije zastrašivao i ucenjivao dok ga 2001. nije prodao za samo 1,3 milijarde dolara, da bi ga Abramovič preuzeo i deonice prodao 2005. za 11,9 milijardi dolara. Abramovič, pak, tvrdi da Berezovski nikad nije imao vlasništvo u Sibnjeftu, već da je njegova uloga bila da obezbedi „krišu“, odnosno protekciju. „Njegov politički pokrivač je bio neophodan, i za taj pokrivač sam plaćao“, Abramovičeve su reči zabeležene u sudskim spisima.
Raznorazni „manevri“ Abramoviča i Berezovskog, uključujući ulaganja u avione i aluminijum, očigledno su zahtevali da se njih dvojica i njihovi partneri sastaju na egzotičnim i ekskluzivnim mestima, uključujući klub Berezovskog u Moskvi, francuske Alpe, londonski hotel Dorčester, privatne avione i superjahte, razne helikoptere i aerodrome. Tužba Berezovskog delimično je zasnovana na tajnom snimku iz 2000. napravljenom u VIP salonu pariskog aerodroma Burže; Berezovski je rekao da je u zamenu za snimak platio 80 miliona dolara (pet odsto sume koja će mu pripasti ukoliko dobije parnicu) osobi čije ime, kako je navedeno u sudskoj dokumentaciji, nije želeo da otkrije.
U vreme krize i loših vesti iz Evrope, zaključuje Njujork tajms, suđenje se pokazuje kao dobra medijska diverzija: dvojica oligarha putuju sa ogromnom pratnjom koja obuhvata telohranitelje sa slušalicama nalik onima koje nose pripadnici tajnih službi i privlačnim ljubavnicama sa markiranim tašnama.
Berezovski je napustio Rusiju 2001. pošto je sa dolaskom Vladimira Putina na vlast pao u nemilost. Od tada uživa politički azil u Velikoj Britaniji. U Rusiji je u odsustvu osuđen zbog korupcije, prevare i pronevere. Abramovič je, pak, u dobrim odnosima s Putinom što je dobrodošlo za njegov biznis u Rusiji. Sandej tajms je proletos bogatstvo Berezovskog procenio na 800 miliona dolara, a Abramovičevo na 17 milijardi.
Šta je to korupcija
Abramovič je na sudu rekao da je ogromne svote novca izdvajao za raskalašan način života Berezovskog; da je plaćao račune njegovoj devojci, iznajmljivao Berezovskom avione i kupio mu kuću u Francuskoj. Godine 2000. dao mu je 305 miliona dolara da bi se „kako dolikuje“ skućio u inostranstvu. „Da bi ste imali uticaj, morate da budete pametni, a on to nije bio“ rekao je Berezovski o Abramoviču. Abramovič je, pak, Berezovskog opisao kao „veoma razmetljivog i sklonog divljem likovanju“, bez „nosa“ za biznis i toliko izgubljenog da je često zaboravljao da dođe na sastanke. Berezovski na sudu nije bio jasan kada je govorio kako nije znao da je korišćenje medija za podršku političaru korupcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
