FHPK: Trenutno na Kosovu u toku osam sudskih postupaka za ratne zločine

FHPK od završetka oružanog sukoba na Kosovu prati suđenja za ratne zločine ispred kosovskih sudova i kontinuirano je objavljivao analize slučajeva i biltene koji će služiti široj javnosti da bude više informisana o tim sudskim postupcima.

„Dok su dve osobe uhapšene kao osumnjičene za ratne zločine na Kosovu, protiv kojih je postupak još uvek u istražnom postupku. Od jula do decembra 2021. godine, u predmetima ratnih zločina na Kosovu, održano je ukupno 16 sudskih ročišta i saslušano je 14 svedoka“, navedeno je u biltenu FHPK-a.

Osnovni sud u Prištini 5. jula prošle godine proglasio je krivim za ratni zločin Zorana Vukotića i osudio ga na kaznu zatvora od deset godina za zlostavljanje i silovanje 22. maja 1999. godine u Vučitrnu, a postupak je trenutno pred Apelacionim sudom.

Sud je osudio i Gorana Stanišića na 20 godina zatvora za proterivanje i ubistvo albanskih civila u selima Slovinje i Trbovce, opština Lipljane, 15. i 16. aprila 1999. godine.

Zoranu Đokiću 12. oktobra prošle godine, Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu objavljenu 11. februara 2021. godine.

Osuđen je na kaznu zatvora od 12 godina zbog proterivanja, zlostavljanja, pljačke i ubistva albanskih civila u Peći 28. i 29. marta 1999. godine, a presuda je pravosnažna.

Okrivljenima Zlatanu Krstiću i Destan Šabanaju, Apelacioni sud je 8. novembra prošle godine potvrdio prvostepenu presudu izrečenu 23. marta 2021. godine.

Krstić je osuđen na 14 godina zatvora zbog deportacije, nečovečnog postupanja, nezakonitog uništavanja imovine, mučenja i ubistva albanskog civilnog stanovništva 26. marta 1999. godine u selu Gornje Nerodimlje opštine Uroševac.

Šabanaj je osuđen na sedam godina zatvora zbog skrnavljenja, ponižavanja i ponižavajućeg postupanja prema leševima izvršavanjem naređenja i doprinos nedostojanstvenom sahranjivanju civilnih žrtava i presuda je pravosnažna.

„FHP je primetio da je i tokom 2021. godine nastavljena praksa otvaranja istraga protiv određenih osumnjičenih od STRK na dan hapšenja. Ovu praksu treba izbegavati ili svesti na najmanji mogući nivo. Pre lišenja slobode osumnjičenog mora se prikupiti dovoljno dokaza na kojima se zasniva sumnja. Vreme provedeno u pritvoru tokom istrage ili pre podizanja optužnice treba da bude što kraće“, naveo je FHPK.

Takođe je navedeno da ni u drugoj polovini 2021. godine u Osnovnom sudu u Mitrovici u predmetima protiv Zorana Vukotića (I, II, III) i Sulejmana Selimija nije održano nijedno ročište, što je u suprotnosti sa principima pravičnog suđenja u razumnom roku.