Pariz i Berlin su već u sredu shvatili da nije dovoljno da se francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovore, pa da to bude i dogovor cele Evropske unije.
Zato njihov optimizam posle koncipiranja francusko-nemačkog plana za razrešenje evropske dužničke krize u ponedeljak nije potrajao do sinoćnjeg početka samita šefova država i vlada Evropske unije. Na isti način, padom raspoloženja reagovala su i finansijska tržišta pošto su i Berlin i Pariz saopštili da će i današnji ključni EU-sastanak biti samo međustepenica ka konačnim rešenjima.
Stvar je još pogoršala i Organizacija za ekonomski saradnju i razvoj (OECD), čiju analizu prenosi nemački list Velt, kategoričnim nalazom da grčka vlada nije ni ekipirana ni sposobna da sprovede ozbiljne reforme jer joj je administracija, najkraće rečeno, u haosu, premijer ne kontroliše ministarstva, a ministarstva ne sarađuju među sobom.
Evropska centralna banka je ispunila samo polovinu očekivanja analitičara i finansijskih tržišta. Na jučerašnjem sastanku njenih guvernera, kako se i očekivalo, ključna kamata ECB snižena je na istorijski najniži nivo – sa 1,25 odsto na jedan odsto. Vrednost evra pala je u odnosu na sve glavne konkurentske valute. To je drugi put otkako je mesto predsednika preuzeo Italijan Mario Dragi da cena novca kojim Evropska centralna banka kreditira poslovne banke bude snižena, a kao odgovor na potpunu krizu likvidnosti i poverenja u evropskom bankarskom sektoru. Prvo snižavanje se dogodilo u novembru. Rok na koji se banke mogu zaduživati kod ECB produžen je sa godinu dana na 36 meseci. Sem što bi trebalo da stabilizuje bankarski sektor i reši problem likvidnosti, ovaj potez ECB trebalo bi da utiče i na snižavanja kamata na kredite koje banke daju svojim klijentima.
Prva banka Evrope juče, međutim, nije objavila da će neograničeno kupovati državne obveznice država evrozone u dužničkoj krizi. Iz jednog ranijeg govora Dragija izvedeni su očito pogrešni zaključci pa je Italijan juče pojasnio da program kupovine državnih obveznica „neće biti ni večit ni neograničen“. Evropska centralna banka je, suprotno regulativi o njenom radu, dosad otkupila državne obveznice u vrednosti od 207 milijardi evra i očekivanja da ona sa tim programom nastavi ni jučerašnjom odlukom nisu obrisana sa stola.
Predsednik Evropske unije Herman van Rompej iskoristio je svoje nadležnosti, pa će se na dvodnevnom sastanku šefova država i vlada EU pojaviti njegovim dopunama revidirani plan Francuske i Nemačke za jačanje budžetske discipline u EU. Pred učesnicima sastanka tako neće biti ideja koja Evropskom sudu daje nadležnost da zakon o budžetu nedisciplinovane članice proglasi nezakonitim, a ni automatizam sankcija za nedisciplinovane članice neće biti kakvim su ga Sarkozi, a naročito Angela Merkel, zamislili. Savet ministara EU moći će da odbije predlog Evropske komisije o kažnjavanju nedisciplinovane članice. Mada se Nemačka i dalje ne slaže da Evropski stabilizacioni mehanizam dobije bankarsku licencu, pa da se dakle može zaduživati kod Evropske centralne banke, taj je predlog van Rompej ostavio na stolu.
Rusija može da pomogne
Prag – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da kriza u zoni evra duboko zabrinjava Rusiju jer utiče na finansijsko tržište u celom svetu i istakao da je Moskva spremna da pomogne, ali da rešenje mora da traži Evropa. „Problem evra je tako dubok, da ne može da se reši samo nekakvim darovima. Rešenje problema mora da bude u zemljama-članicama i mi smo spremni da u njemu učestvujemo“, rekao je Medvedev. On je kao apokaliptičnu ocenio vest da neke centralne banke zemalja zone evra prave planove za eventualni povratak na nacionalne valute. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
