Foto: screechotU Vojvodini se blizu 1.000 hektara nalazi pod industrijskom konopljom, proizvodnju poljoprivrednici redovno prijavljuju nadležnom ministarstvu.
Nedavno se pojavila konfuzija u Srbiji u vezi sa legalnom prodajom cveta industrijske konoplje u trafikama širom Srbije, naravno i Zrenjaninu.
Nisu svi vlasnici prodajnih mesta u Zrenjaninu koje smo obišli bili voljni da pričaju o tome. Na jednom mestu nije nam dozvoljeno fotografisanje teglice u kojoj je cvet biljke uz objašnjenje „da bi to moglo da napravi problem“, dok na drugom, vlasnik koji je dozvolio slikanje, nije znao da objasni kako se proizvod koristi, niti čemu služi.
Na minijaturnoj teglici deklaracija je još manja, a sitna slova toliko mala da se ništa ne razaznaje.
U pomoć onda „priskaču“ informacije sa sajta proizvođača, koji kaže da sušeni cvet industrijske konoplje ima umirujuće dejstvo.
„CBD nema psihoaktivno dejstvo i od njega nećete biti „high“ ni anksiozni, ali vaši rituali ostaju isti“, piše na sajtu uz objašnjenje da se radi o suveniru.
Ništa novo
Ipak, nije kudelja, odnosno konoplja, ništa novo kod nas.
Gajila se uveliko u Vojvodini, gde su bile čuvene kudeljare. Nekadašnja Jugoslavija, pre drugog svetskog rata, bila je vodeći izvoznik kudelje u Evropi.
Proizvodila je četvrtinu evropske proizvodnje, a u Odžacima je bila berza konoplje koja je određivala cenu na evropskom tržištu.
Jedno vreme proizvodnja je potpuno zamrla da bi se poslednjih godina interesovanje poljoprivrednih proizvođača obnovilo, a stručne savete današnji proivođači mogu da dobiju i na posebnom odeljenju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, gde se proučava gajenje alternativnih biljaka, o čemu je Danas pisao.
Samo prošle godine, prema podacima koje je Zemljoradnička zadruga Konoplja dostavila Danasu, na području Vojvodine industrijska konoplja gajila se na preko 800 hektara, a površine se stalno povećavaju.
Kako nam je tada objasnila dr Maja Timotijević, direktorka zadruge Konoplja koja i sama uzgaja industrijsku konolju i proizvodi različite proizvode od nje, ova biljka jeste otporna, ali je zahtevna i drugačije je gajenje u odnosu na uobičajene poljoprivredne kulture.
„Naša iskustva su takva, da je potrebna izuzetna upornost, posvećenost i ljubav prema ovoj biljci, da bi se nastavilo sa uzgojem. Ljudi uglavnom misle da je konoplju lako gajiti zato što se ne prska i nema nikakvog posla tokom vegetacije. Ali to je samo zabluda, pravi problemi nastaju kad dođe do berbe, sušenja, selektovanja. Potrebna je jako dobra organizacije da bi sve teklo nesmetano, a za to je neophodno iskustvo. Zato svim našim članovima savetujemo da počnu od jednog do dva hektara i da je prva godina za učenje, jer inače ulaze u veći rizik“, navela dr Maja Timotijević.
Kao jednu od prepreka istakla je predrasude koje i dalje vladaju, iako je zakonska regulativa kod nas veoma stroga.
„Neznanje o biljci i njenom delovanju je najveći neprijatelj povećanju proizvodnje, a predrasude kod ljudi koji odlučuju su najveći kamen spoticanja. Kada se kreće od toga kako ne može, a ne kako može onda u startu imamo problem“, stav je Maje Timotijević iz Zadruge „Konoplja“.
Sa agroekonomske tačke gledišta, proizvodnja industrijske konlje nije zahtevna, biljka ostavlja zemljište čisto od korova, mehanizacija koja se koristi upotrebljava se i za ostale ratarske kulture.
Jedino se proizvodnja industrijske konoplje mora prijaviti Ministarstvu poljoprivrede.
„Zahteva dobro pripremljeno i nađubreno zemljište pošto razvija slab korenov sistem, s obzirom na to da je biljka robusna sa velikom nadzemnom masom. Seje se kada se zemljište zagreje na osam do 10 stepeni. Sklop biljaka po kvadratnom metru bi trebalo da bude 60. Ukoliko se gaji celo stablo krajem avgusta se kosi i balira. Ukoliko se gaji za zrno sačeka se da ono bude fiziološki zrelo, i u drugoj polovini septembra se kombajnira aksijalnim kombajnima“, objasnili su nam u Odeljenju za alternativne poljoprivredne kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Najnoviji trend je proizvodnja cveta i lista od konoplje za farmaceutsku industriju. Tada se skidaju vrhovi bočnih grana, grančice se suše, skidaju se listovi i potom idu na tržište.
Šta jeste dozvoljeno, a šta nije
U našoj zemlji industrijska konoplja može da se koristi na različite načine – čaj, ulje, i sve popularnije pušenje koje deluje opuštajuće bez psihoaktivnog dejstva jer cvet sadrži CBD ili kanabinoid, dok indijska konoplja sadrži visok THC koji nije dozvoljen.
Industrijska konoplja se razlikuje od indijske po svojoj funkciji, uzgoju i primeni. Industrijska konoplja raste u visinu i do četiri metra, ima dugačke tanke listove i uzgaja se najčešće napolju.
Indijska konolja ili marihuana je niska biljka, žbunastog izgleda sa širokim kraćim listovima i gaji se na toplom, najćešće zatvorenom mestu.
Osnovna razlika je količina psihoaktivne supstance (THC) koja se nalazi u cvetu biljke.
U industrijskoj konoplji, THC nije viši od 0,3 odsto, dok u marihuani bude od 5 odsto i više.
Kako je za Danas objasnio Vladimir Sikora, rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, cvet industrijske konoplje sadrži i THC i CBD.
„Jedna od supstanci je THC, i to je jedini psihoaktivni kanabinoid u cvetu. Njega ima manje od 0,3 odsto. Druga interesnatna supstanca je CBD, kod koga je detektovano benefitno delovanje na organizam. CBD nema nikakve veze sa psihoaktivnim delovanjem, niti je zakonom propisano kolika koncentracija CBD je dozvoljena jer nije psihoaktivan“ objasnio je Vladimir Sikora.
Čvrsta, izdržljiva, korisna
Konopljino vlakno odlikuje velika čvrstina, elastičnost, dugotrajnost i otpornost na vodu.
Zato se koristi za izradu novčanica, papira, posebno je pogodna za izradu papira za cigarete, masnog papira, posebnog papira za slikarstvo, izolacione trake za električne kondenzatore, posebnog netkanog papira, papira za filtere, filtere za kafu i vrećice za čaj.
Evo još nekih zanimljivih podataka. Industrijska konoplja ima široku primenu, upotrebljava se za proizvodnju užadi, konopca, jedara, platna, izradu odeće i obuće, cerada, šatora, ribarskih mreža, vatrogasnih cevi i opreme, vreća, konjske opreme.
Konopljino seme ima više od 30 odsto ulja, pa se od njega dobija ulje, koje se može upotrebljavati u ljudskoj ishrani.
Ulje se upotrebljava i za proizvodnju boja i lakova, a seme se koristi za hranu peradi i ptica.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
