Generali se boje gubitka privilegija

Plan o uvođenju profesionalne vojske pre nekoliko meseci najavio je ministar odbrane Norbert Daraboš iz Socijaldemokratske partije (SPÖ). Podržali su ga vladajuća koalicija i vrh Narodne stranke (ÖVP), a tadašnji ministar spoljnih poslova, sada vicekancelar Mihael Špindeleger, u jednom intervjuu izjavio je da će njegova partija nastojati da se oružane snage u interesu štednje, od sadašnjih 50.000, svedu na 15.000 pripadnika.

Jedan general danas „komanduje“ formacijom od samo 299 potčinjenih. Dovoljno da neki analitičari upitaju da, ako je ogromna armija nekadašnje monarhije koja je brojala 1,5 milion vojnika na svome čelu imala 350 generala, i da je jedan general pod svojim komandom imao formaciju od 4.300 vojnika, čemu je potrebno da se danas pod jednim generalom nalazi samo 299 vojnika. Odnosno, planiranom profesionalizacijom vojske i svođenjem regularnog sastava vojske na samo 15.000, jedan general bi „komandovao odredom“ od samo 89 vojnika. Ako se pri tome ima u vidu visina plate (oko 8.000 evra mesečno) i položaj u društvu, razumljivo je da se generali brinu za svoju sudbinu.

U spletu nastalih odnosa vicekancelar Špindeleger, koji je istovremeno i predsednik Narodne stranke, tražeći pomirljivo rešenje, kao mogućnost je video ideju, da se uporedo sa uvođenjem profesionalne vojske, a u cilju očuvanja regrutne tradicije (sa oko 50.000 pripadnika) uspostavi sistem Austrijske službe. Mladići regrutnog uzrasta bi bili uključeni u obavezu rada u toj službi, odnosno u policiji. Oni bi u periodu od šest meseci, bili dužni da pet meseci rade u nekoj socijalno-humanitarnoj ustanovi, i da, zatim, jedan mesec provedu na obuci u policiji. Usledile su javne reakcije sa pitanjem kome je potrebno da se u 21. veku uvodi ropski rad i ako je to interes zemlje, zašto njima ravnopravne devojke, ne bi takođe bile podvrgnute takvoj obavezi. Istovremeno usledio je predlog, da višak generala posao dobije u policiji.