Građani predali zahteve Vučeviću, kampovi na Šodrošu ostaju dok se pitanje GUP-a ne reši 1foto: Arsenije Mandić / Danas

„Ovde smo isključivo kao zainteresovani građani. Ovo nije odbrana samo Šodroša već Novog Sada i svih Novosađana. Ovo je odbrana razuma „, poručeno je danas uoči predaje zahteva građana Novog Sada i učesnika ekološkog kampa na Šodrošu gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću.

„Teškom mukom smo predali zahteve jer su nam na pisarnici rekli da bez potpisa ovakvi zahtevi ne mogu da prođu. Podsetili smo ih da smo svi ovde građani i da to prosto tako ne ide. Međutim, dobili smo potvrdu da će ovo stići do gradonačelnika, pa se nadam da će on to uskoro zvanično pročitati“, poručila je nakon predaje zahteva.

Kao najvažniji od četiri zahteva, građani i aktivisti istakli su momentalan prestanak svih radova na zaštićenom području Šodroša, Kameničke ade i Ribarca, koji su ujedno i deo nacionalnog parka Fruška gora.

Drugi zahtev jeste da se javno objave sva zakonom propisana dokumenta u vezi sa izgradnjom mosta obilaznice u nastavku Bulevara Evrope.

Od gradonačelnika se zahteva da pokrene krivične i prekršajne prijave protiv kineske kompanije CRBC i podizvođača koji su vršili radove na seči stabala na parceli 7386/KO Novi Sad II bez potrebne dokumentacije.

Kako su rekli, ta ista kompanija napravila je ekocid u Crnoj Gori, u kanjonu Tare, zbog čega plaćaju odštetu toj državi, za uništen kanjon.

„Na Sremskoj strani grada nalaze se parcele u privatnom vlasništvu na kojima je kompanija CRBC napravila svoju ogradu. Radovi su počeli još pre godinu dana, zatrpavanjem ekološkog koridora bez uslova zaštite. Na to niko ne reaguje, a obratili smo se građevinskoj inspekciji i inspekciji za zaštitu životne sredine“, kaže Jakovljevićeva.

Jedan od zahteva je i formalna zaštita celog tog područja, ali i da se građanima „konačno objasni šta se dogodilo sečom stabala autohtonih vrsta kojima se cela Evropa ponosi i smatraju ih neophodnim u odbrani gradova koji izlaze na velike reke“.

Kao četvrti zahtev navodi se formalna zaštita lokaliteta Kameničke ade, Dunavca, Šodroša i Ribarskog ostrva kao Parka prirode ili Spomenika prirode.

Uz ove zahteve podnete su i dve prijave u vezi sa mostom, koje ukazuju na koruptivne aktivnosti i probleme vlasništvom na parcelama sa kameničke strane, kao i uništavanjem dunavskog priobalja.

„To je deo ekološkog koridora i ekološke mreže Srbije. Jednog dana će ući u program Natura 2000. Podsećamo gradonačelnika da u zaštićenoj zoni bilo kakvi radovi moraju da imaju dozvole od pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode“, naglasila je Jakovljevićeva i dodala de se „institucije više ne mogu praviti mrtve“.

„Mrtav je pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kojem ćemo danas odneti mrtvog dabra. Nama se pokrajinski sekretarijat za vodoprivredu pravi mrtav i sa njima komuniciramo samo preko poverenika“, istakla je.

Okupljeni su apelovali na institucije da „tragičnu, a ne ludačku sliku Novog Sada u kome institucije ćute i ne reaguju na pozive svojih građana i ekoloških aktivista“, prekinu i uđu u dijalog sa njima, istakavši da je to neophodno, s obzirom na to da se bliži usvajanje Generalnog urbanističkog plana.

Takođe su podsetili da su upravo na taj plan građani potpisali 12.590 primedbi.

„Ova stvar se više ne može ignorisati. Beograd je imao svoje iskustvo sa „Beogradom na vodi“, Zagreb je odbranio razum, budući da je tamo sličan projekat sprečen. Zamolićemo sve gradske oce i institucije da se urazume jer je ovo poslednji trenutak i da poslušaju svoje građane jer oni samo svojim telima mogu da brane svoja prava“, rekla je Jakovljević.

Prema njenim rečima, Šodroš, Kamenička ada i Ribarac su javna svojina i zbog toga ne mogu biti predmet trgovine i uži gradski centar, a vreme je da kao važno retenciono područje koje brani grad od velikih voda, konačno ima svoju svrhu.

Građani predali zahteve Vučeviću, kampovi na Šodrošu ostaju dok se pitanje GUP-a ne reši 2
foto: Arsenije Mandić / Danas

Šćiban: Povlačenje studije iz 2006. omogućilo nelegalne delatnosti

Marko Šćiban iz Udruženja za zaštitu ptica Srbije, rekao je da je 2006. godine radna jedinica Zavoda za zaštitu prirode, uradila studiju zaštite Dunavca, Kameničke ade, Šodroša i Ribarskog ostrva, zato što je to područje oduvek posedovalo različite biodiverzitetske karakteristike, ali je 2013. godine ta ista studija „iz misterioznih razloga povučena“.

„To povlačenje studije omogućava nelegalne delatnosti koje se dešavaju proteklih dana, koje se suprotno razumu i logici planiraju u narednim mesecima i godinama“, kaže Šćiban.

On je rekao da je više stručnih organizacija uradilo studiju u kojoj je utvrđeno prisustvo preko 200 strogo zaštićenih vrsta, u proteklih nekoliko godina, što potvrđuje da je taj prostor prirodna oaza sa velikim brojem zaštićenih vrsta i prirodnim osobenostima koje služe na različite načine.

„Imamo puno toga korisnog a ne ulažemo ništa. Imamo raniju potvrdu značaja ovog područja u smislu biodiverziteta i zaštite prirode. Zbog toga je važno da Novi Sad ne postane prestonica divlje gradnje i nezakonitih aktivnosti, u šta se već pretvara. Ako se neke stvari rade suprotno logici i opštem dobru, neka se rade po zakonu“, komentariše Šćiban.

Tvrdi da se za sada ne zna ni šta planiraju da rade na tom području, ni kako, ni kolike će posledice to imati s obzirom da nije urađena studija procene uticaja na životnu sredinu, što su stvari koje izazivaju zabrinutost.

„Mi nismo protiv mosta, mi smo za most, ali na drugom mestu“, zaključio je predstavnik Udruženja za zaštitu ptica Srbije.

Bićemo na Šodrošu dok se ne reši pitanje GUP-a

Upitani da prokomentarišu ćutanje gradskih vlasti na seču zaštićenom području, aktivisti su rekli da to razumeju kao potvrdu učešća vlasti u kriminalnim i koruptivnim aktivnostima.

„U pitanju je kriminalna i koruptivna aktivnost i problem im je da stanu iza toga jer bi morali da priznaju da je to odrađeno na nezakonit način“, kaže Vesna Jakovljević.

Ona je najavila da će kampovi na Šodrošu trajati sve do trenutka kada se ne reši pitanje Generalnog urbanističkog plana.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.