Foto: DanasPobedničko idejno rešenje spomenika žrtvama pada nadstrešnice izazvalo je burne reakcije velikog dela javnosti – kako zbog samog izgleda spomenika, tako i zbog činjenice da isti diže aktuelna vlast.
„Svaku nesreću moraju da unovče“, „Jesam li luda ili i vama ovo izgleda kao ono što ih je ubilo“, „Ovo treba da bude prvo što će se skloniti kad padnu s vlasti“, samo su neki od komentara koji se dele na društvenim mrežama zbog idejnog rešenja spomenika žrtvama pada nadstrešnice.
Spomenik, autora Gorana Čpajaka, će predstavljati kamena ploča dimenzija pet puta pet metara i visine 135 centimetara, sa ugraviranim imenima žrtava i datumom tragedije.
Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, ocenjuje da predloženi spomenik svojim izgledom ne odgovara značaju mesta i tragedije kojoj je posvećen.
„Spomenik je izrazito masivan, dimenzija pet sa pet metara i visine oko metar i trideset, i deluje kao nova ploča koja je ponovo pala poput nadstrešnice pod kojom su stradali ljudi. Vizuelno je hladan, neinventivan i bez jasne ideje, iako ovo mesto zaslužuje prepoznatljivo i promišljeno rešenje koje će trajno podsećati na tragediju“, navodi Ferik Ivanovič.
Kako ističe, spomenik bi trebalo da bude mesto sećanja, tuge i opomene, sa jasnim simbolima koji ukazuju na ono što se dogodilo, ali bez efekata koji bi ga činili grandioznim ili vizuelno dominantnim.
„Ne sme da umanji arhitektonsku vrednost same zgrade železničke stanice, koja je bila vrhunsko delo projektanta Imrea Farkaša. Mnogo je važnije da se najpre otvore ključna pitanja – zašto se insistira na spomeniku u ovom trenutku i zbog čega se konkurs ponavlja po treći put“, kaže Ferik Ivanovič.
Ukazuje i da mali broj pristiglih radova ne omogućava kvalitetan izbor.
„Osam radova ne može da pruži dovoljno širok dijapazon rešenja, što ostavlja utisak da se proces nameće uprkos protivljenju dela javnosti, uključujući i pojedine porodice nastradalih“, dodaje Ferik Ivanovič.
Komentarišući reakcije javnosti, ocenjuje da su opravdane.
„Više od godinu i po dana čeka se epilog – utvrđivanje odgovornosti, pokretanje postupaka i iznošenje činjenica o tragediji. Umesto toga, stiče se utisak da se žuri sa podizanjem spomenika, iako još nisu razjašnjene okolnosti pod kojima je objekat, bez upotrebne dozvole, više puta otvaran“, navodi Ferik Ivanovič.
Prema njenim rečima, prioritet mora biti utvrđivanje odgovornosti i sanacija same zgrade.
„Neophodno je da se železnička stanica rekonstruiše, vrati u funkciju i da prođe sve kontrole. Tek nakon toga treba otvoriti široku stručnu i javnu raspravu o spomeniku – njegovoj lokaciji, obliku, materijalima i simbolici“, ističe.
Ferik Ivanovič smatra da konkurs treba organizovati drugačije.
„To ne bi trebalo da bude nagradni konkurs, već čin pijeteta i odgovornosti prema žrtvama. Stručna komisija može da izdvoji nekoliko rešenja, ali konačnu reč treba da da javnost. Spomenik mora biti dostojanstven, prepoznatljiv i iskreno posvećen onima koji su izgubili život“, zaključuje Ferik Ivanovič.
Borislav Novaković, potpredsednik NPS, naglašava da je potpuno etički neodrživo i izopačeno da predstavnici vlasti, koja snosi objektivnu, a istaknuti predstavnici te iste vlasti i subjektivnu odgovornost, učestvuju u načinu na koji će Novi Sad sačuvati sećanje na najveću tragediju u novijoj istoriji tog grada.
„Nema sramnije scene od toga da u danu kada budemo obeležavali godišnjicu novosadskog zločina, pored toga ‘obeležja’ stoje krivci zlodela. Oni koji su skrivili, a potom zataškavali krivicu, stajaće toga dana sa porodicama žrtava, a građani i aktivisti koji su tražili istinu i pravdu, trpeći batine, torturu i pritvore, biće kao u staljinističko vreme izolovani i udaljeni“, smatra Novaković.
Dodaje da je komisija, koja je opredeljivala idejno rešenje za spomenik, sastavljena van svih kriterijuma struke.
„Dominirali su podobnost, a ne kompetentnost. Sve je to uslovilo da od šest vrednovanih rešenja samo jedan bude iz Novog Sada. Naš grad i akademska zajednica su siti dirigovanih konkursa. Napokon, ovo nije prilika da se ‘obeležje’ stilski analizira, njegova pozicija i izbor autora, ali brzina kojom je doneta odluka svedoči o izostanku pijeteta prema žrtvama i žurbi da se sa potencijalnih aktera ukloni krivica“, zaključuje Novaković.
Član Građanskog pokreta Bravo Miran Pogačar smatra da spomenik može jedino da bude podignut kad dođemo do istine o zločinu i odgovornosti za stradanje 16 ljudi.
„Bilo šta dalje da komentarišemo, šta SNS predlaže, ujedno je neodgovorno, uvreda je žrtava i celokupne borbe od godinu i po dana, koja je počela da bi te žrtve na kraju dobile pravdu. Odgovorni za zločin, a pod tim mislim na celokupnu politiku SNS-a, ne bi smeli nikad, pa ni tad da prave spomenik, jer bi time još jednom da zakopaju smrtonosnu odgovornost njihove politike“, ukazuje Pogačar.
Podseća da su preko 3 miliona dinara koštale „nagrade“ za ovaj spomenik, za prva tri mesta, a toliko je rešenja i bilo.
„Dokaz da politika SNS-a ne sme da stane, sramna i krvava, ista ona koja je putem otimanja i pljačke dovela do pada nadstrešnice, sad ponovo koristi priliku da se na njenom padu dodatno zaradi i nagradi. Žarko Mićin je na gnusan način hteo da se svojim starešinama dodvori, krijući se i terajući komisiju da odluči, samo čim pre da se nasilje i zločin zaborave. Zaborava neće biti, spomenik se gradi na ulicama, a pravo idejno rešenje i spomenik će praviti najbolji među nama, nakon smene ove vlasti“, poručuje Pogačar.
O idejnom rešenju oglasili su se i studenti u blokadi ocenivši da režim dodeljivanjem milionskih poslova svojim lojalnim kadrovima za izradu „spomen obeležja“ žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, nastavlja sa najprizemnijim ruganjem žrtvama, dok odgovorni za taj zločin i dalje slobodno šetaju.
Studenti su u objavi na Instagramu naveli da vrhunac nemorala predstavlja saznanje da je bivši dekan Fakulteta primenjenih umetnosti Goran Čpajak, čovek koji je svojim potpisom stao uz listu Srpske napredne stranke, zajedno sa inženjerom arhitekture Zoranom Tucićem nagrađen sa dva miliona dinara da umetnički oblikuje sećanje na tragediju koju je taj isti režim izazvao.
„Ne može spomenik onima koje je ubila sistemska korupcija praviti čovek koji je taj sistem legitimisao, niti inženjeri koji služe kao stručni paravan za projekte podignute na tajnim ugovorima“, naglasili su studenti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
