Inspekcije ulaze u kuće i stanove

Osim toga, inspektori će moći da plene opremu, robu, dokumenta i zabranjuju rad. Ova nadležnost je svim inspekcijama dodeljena novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru, koji je počeo da se primenjuje tri meseca nakon donošenja u aprilu. Ulazak u stanove i kuće ljudi nije novina za tržišnu inspekciju i poresku upravu, prema zakonima o trgovini i poreskom postupku i administraciji. Novim zakonom je sada samo proširena nadležnost. Inspekcije će raditi po prijavi i prvo će se ići na adrese ljudi za koje postoji sumnja da rade „na crno“ u privatnim prostorijama. Ukoliko onaj ko radi kod kuće mimo zakona odbije da pusti inspektore u stan ili kuću, inspekcija pribavlja sudski nalog u roku od 48 sati. Nadzor se nakon toga vrši ponovo u roku od 8 dana.

U Požarevcu je u inspekciji rada krajem jula već zabeležena jedna prijava. „Na udaru“ će biti proizvođači tekstila u kućnim uslovima, kozmetičkim i frizerskim salonima, mesarama… Pored toga, kontrolisaće se i pružanje usluga poput vodoinstalatera, električara, građevinskih radnika. Kako je čitava inicijativa pripremljena na državnom nivou dovedeno je u pitanje, jer su smernice za postupanje po novom zakonu, inspekciji rada poslate iz Ministarstva za lokalnu samoupravu, a ne iz njima neposredno nadležnog ministarstva.

Građani smatraju da ovakva inicijativa u startu promašuje poentu i da neće dati efikasne rezultate.

-Oni nameravaju da kažnjavaju nas a ne razmišljaju da niko to ne bi radio da još uvek radi većina firmi koje se organizovano bave proizvodnjom tesktila. Oni urade loše privatizacije, firme odu u stečaj, a onda kažnjavaju nas koji posle na ovaj način sastavljamo kraj s krajem, izjavio je S.L. iz okoline Požarevca koja se bavi proizvodnjom odeće u kućnim uslovima. Ona dodaje da proizvođači tekstila nisu ti koji zarađuju nego su to naručioci. Primera radi, za jedne helanke se proizvođaču plaća 10 dinara, dok ih naručilac prodavcima naplaćuje i do 15 puta skuplje. Takva roba završava i na pijaci i u buticima. Ipak, iz Vlade tvrde da im nije cilj da kažnjavaju one koji „rade da bi preživeli“, već da će krenuti od mesta gde je više novca u opticaju, te da je cilj zapravo zaštita građana, a ne kažnjavanje.

U Braničevskom okrugu ne postoji veći obim proizvodnje gde se radi nelegalno pa će se o prioritetu odlučivati po prijemu prijava na osnovu njihovih sadržaja. U okrugu je veći problem broj neprijavljenih radnika u registrovanim firmama, nego što je to neregistrovana proizvodnja u privatnim uslovima.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je prethodno rekao da oko trećine ljudi posluje nelegalno i da je to i udeo sive ekonomije u privredi Srbije. U inspekciji za rad u Požarevcu kažu da je ovde taj procenat manji nego na nivou države ali da takve stvari nije jednostavno precizno meriti i izražavati u brojkama. Iz resnornih ministarstava lokanim inspekcijama je naloženo da se maksimalno posvete ovom problemu na terenu.