Ipak ništa od lustracije

Ipak, Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) prethodnih dana je u republičkom parlamentu, posle tri godine, ponovo podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kojim se važnost tog zakona produžava za još deset godina.

– Očekujemo da nas u tome podrže sve parlamentarne stranke koje se zalažu za bolje društvo i nastavak evropskog puta Srbije. Jer, lustracija je važan činilac u borbi protiv korupcije, borbi za nezavisno sudstvo, borbi protiv svakog nasilja i uopšte borbi za bolje društvo – smatra Bojan Kostreš iz LSV-a.

Slučajno ili ne, LSV je predlog Skupštini uputila uoči obeležavanja dve decenije od osnivanja Haškog tribunala. Kostreš navodi da je činjenica da su brojni krivci pred tim sudom odgovarali za najteže zločine na području bivše SFRJ.

– Isto tako, činjenica je i da oni koji su do sada osuđeni, ili su i dalje u statusu optuženih, nisu jedini odgovorni za brojne povrede ljudskih prava tokom mračnih devedesetih. Lustracija odgovorne ne bi oterala u zatvor, ali bi ih imenovala i onemogućila da se bar neko vreme nalaze na političkim ili drugim funkcijama u vlasti, pravosuđu i medijima. Ujedno, lustracija bi onemogućila i da nam se te strahote iz devedesetih ponavljaju – naglašava Kostreš.

Kako je Danasu rečeno u Demokratskoj stranci, oni će u Skupštini Srbije podržati predlog LSV-a.

– Mi smo i ranije podržavali taj predlog i nikada nismo ni bili prepreka njegovom usvajanju i primeni. Međutim, očigledno u drugim strankama nije postojala politička volja da se ovaj zakon usvoji – kaže Aleksandra Jerkov, portparolka DS-a.

S druge strane, Aleksandar Lojpur, bivši koordinator Komisije za istinu i pomirenje, koja je formirana 2001. godine, a ugasila se posle transformacije SR Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru, kaže za Danas da „više nema šanse da se lustracija sprovede“.

– To je završena priča. Ako do sada ništa nije učinjeno, neće ni sada – posle deset godina. Pitanje je i ko bi to sproveo. Jer, svedoci smo da trenutno vlada opšta ljubav između svih stranaka i opcija – naglašava Lojpur.

Na kraju, i posle 13 godina od demokratskih promena ostaje kao nezaobilazno pitanje zašto nije došlo do lustracije u Srbiji. No, od samog donošenja Zakona o lustraciji bilo je jasno da će biti problema u njegovom sprovođenju. To je, čini se, najjasnije postalo onog trenutka kada je formirana Komisija za lustraciju, jer ona nikada nije dostigla pun sastav, niti je dobila osnovne uslove za rad, a zbog nedostatka podrške vlasti gotovo svi članovi ovog tela podneli su ostavke 2004. Koliko je tadašnjim vlastima lustracija bila bitna, možda najbolje govori podatak da te ostavke nisu nikada razmatrane u parlamentu.

Produžetak i momentalna primena

Bojan Kostreš iz LSV kaže da ako Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ne bude produžen i ako momentalno ne počne njegova primena, 12. juna će se izvući i definitivno moći da odahnu „svi oni koji su tukli, ubijali, proganjali, hapsili, prisilno mobilisali, sejali mržnju i proterivali, ili inspirisali na to“.

Lustracija u MUP-u

Bez odgovora je, bar za sada, ostao i nedavni zahtev Nezavisnog policijskog sindikata Srbije, koji je pozvao potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Aleksandra Vučića da pokrene lustraciju u Ministarstvu unutrašnjih poslova u kome, kako kažu, postoji „paralelna organizovana kriminalna grupa“.