Žandarm zadržan u policiji po nalogu Tužilaštva za ratne zločine je Vladan Krstović, nezvanično saznaje Danas. Krstovićevo ime pomenuto je u medijima pre samo tri dana, jer je 20. maja pred Višim sudom u Beogradu oslobođen po drugi put optužbe za pokušaj ubistva kik-boksera i čuvara splavova Gorana Krešića. Tokom ovog krivičnog postupka Krstović je u pritvoru proveo oko osam meseci.
Prema nezvaničnim informacijama, Tužilaštvo za ratne zločine sumnja da je Krstović, čiji je ratni nadimak bio Džudža, zajedno sa još jednom osobom zadržanom u pritvoru, bio pripadnik 177. Vojno-teritorijalnog odseka u Peći. Odredom je komandovao sada pokojni Nebojša Minić zvani Mrtvi, a njegovim pripadnicima se u velikom postupku nazvanom „Ćuška“, proširenom i na lokacije Ljubenić, Pavlan i Zahač, sudi za masovne ratne zločine protiv albanskih civila.
Sumnja se da je Krstović učestvovao u grupi koja je u najmanje 11 kuća u selu Ljubenić odvojila žene i decu od muškaraca, postrojiviši ih kod džamije, u maju 1999. Ženama i deci naređeno je da peške krenu za Albaniju, a grupi koja je to odbila, pucano je blizu glave radi zastrašivanja. Muškarci su potom streljani, njih oko 60. Prema dostupnim informacijama, istraga se vodi i na osnovu iskaza svedoka-saradnika.
Inače, rasvetljavanje ratnih zločina u pomenutim selima na lokaciji oko Peći, moglo bi da dovede do masovne grobnice albanskih civila u Batajnici kod Beograda. Prema dosadašnjim saznanjima, prvih 17 tela dopremljeno je u Batajnicu, radi prikrivanja zločina, iz sela Ljubenić, iz koga je preživelo stanovništvo deportovano u Albaniju.
Nova saznanja o tome mogao bi da pruži i bivši policijski general Vlastimir Đorđević, koji je prošle sedmice pred Haškim tribunalom u žalbenom postupku priznao da je bio umešan u izmeštanje leševa, odnosno da se nije usprotivio prikrivanju zločina.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da će srpsko tužilaštvo zbog toga tražiti od Haškog tribunala dozvolu da Đorđevića posebno sasluša. Prema Vekarićevim rečima, Đorđevićeva saznanja, na osnovu dosadašnjih iskaza svedoka, mogu da se pokažu kao ključna.
– Očekujemo informacije iz kojih primarnih grobnica su tela prebacivana u sekundarnu grobnicu, ko su eventualni počinioci zataškavanja takvih zločina. Ne očekujemo da ćemo dobiti sve odgovore koji nas zanimaju, jer do nekih smo i sami došli. Ta priča može da dovede porodice žrtava do tela njihovih najmilijih, ali važna je i zbog pomirenja u regionu, kaže Vekarić.
Uhapsio Legiju?
Pritvoreni pripadnik Žandarmerije Vladan Krstović svedočio je i na suđenju okrivljenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića jer je njegov potpis stajao na policijskom izveštaju o predaji Milorada Ulemeka Legije 2. maja 2004. godine, i pretresu njegove kuće. Krstović je, međutim, rekao da nije bio prisutan ni kada se Legija predavao ni kada je kuća pretresana i da potpis sa njegovim imenom nije njegov.
Masovne grobnice
Prema izveštaju forenzičkog antropologa Marka Skinera, koji je 2001. i 2002. nadzirao ekshumaciju na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ) u Batajnici, u četiri grobnice nađeno je oko 405 tela. Vlastimir Đorđević je oglašen krivim u Hagu, između ostalog i zato što je po nalogu predsednika Slobodana Miloševića, kao funkcioner MUP Srbije, odgovoran za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanska civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
