Istraživanje NIN-a: Kako je vlast postala političko krilo huligana?

Kada je maja 2016. godine tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da država trenutno nema dovoljno snage za borbu protiv huligana, jer je za tako nešto neophodan društveni konsenzus, zazvučalo je pomalo komično.

Otprilike, država se ponašala kao da je reč o ozbiljnom okupatoru i da ne bi bilo iznenađenje da se opredeli za taktiku gerile protiv brojčano nadmoćnog i bolje naoružanog neprijatelja.

Pri tome, svi su znali da je Vučiću potrebno otprilike sat i po ili trajanje jedne utakmice da sredi problem huligana.

Ali tadašnji premijer, sada predsednik, sa huliganima je imao druge planove.

Opasne tipove, koji bi po svim božijim i ljudskim zakonima trebalo da gledaju samo komad neba, pretvorio je u ličnu i partijsku pretorijansku gardu, stvarajući dosad neviđenu simbiozu organizovanog kriminala, huligana i vlasti.

Tamo gde država nije htela da vodi politiku, vodili su je oni koji su je dograbili, uz autorizaciju vlasti – huligani sa tribina.

Svejedno da li se radilo o razbijanju opozicionih demonstracija, ubistvima, paljenju stranih ambasada i bogomolja, dizanju barikada na Kosovu ili dilovanju droge.

I više ništa nije bilo smešno u onoj Vučićevoj izjavi iz 2016.

Sa tribina su stigli nasilje, brutalna ubistva, droga, reketiranje, procenti od prodaje igrača, obaveštajne igre, policija i policajci, politika, i posebno političari koji su sve ovo aminovali i omogućili.

Od samog državnog vrha pa naniže.

Sramotno malo optužnica bio je prvi pouzdan znak da iza svega stoji država, a hidra je narasla do razmera kada se ni mikroskopom ne vidi razlika između države i organizovanog kriminala.

Zato je, prateći preteće tragove, važno znati da ovaj inventar pre svega predstavlja podsetnik kako su se huligani preko pojedinaca u vlasti legitimisali kao opasan politički i moćan kriminalni činilac i ko su pojedinci koji su im to omogućili.

Vučići

Nije novost da je Aleksandar Vučić u mladosti bio deo navijačkog korpusa Crvene zvezde i da je i danas primetna izvesna fascinacija okruženjem s one strane zakona.

U ozbiljniji zagrljaj huligana Vučić je krenuo nakon petooktobarskih promena.

Jedan od slikovitijih primera bile su nasilne demonstracije pri-likom hapšenja haškog optuženika Veselina Šljivančanina, danas istaknutog člana SNS-a.

Tog juna 2003. proteste u kojima je povređeno više od 50 policajaca, vodio je Vučić kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke, a među demonstrantima su bile istaknute vođe navijača Zvezde, Partizana i Rada.

A da između predsednika i huligana sa tribina postoji „tajna veza“ postalo je vidljivo na njegovoj prvoj inauguraciji 2017.

Tada je KRIK među neformalnim obezbeđenjem, čiji su pripadnici napadali novinare i demonstrante, identifikovao Borka Aranitovića, za koga se navodi da je bio pripadnik Janjičara, Belivukove kriminalne grupe kasnije preime-novane u Principi, dok je Insajder identifikovao navijača Partizana Marka Todorova, koji je pretio njihovoj novinarki.

Godinama kasnije, februara 2021, kada je Belivukova grupa bila uhapšena i optužena za osam ubistava, silovanja i dilovanje droge, Belivuk je u iskazu Tužilaštvu za organizovani kriminal zapretio da će progovoriti o brojnim krivičnim delima koja su povezana sa režimom, počevši od rušenja u Hercegovačkoj.

„Zvonko Veselinović, Sale (Aleksandar Stanković – Sale Mutavi, vođa navijačke grupe Janjičari, koji je ubijen oktobra 2016.) i ja smo poslali momke da ruše u Savamali“, ispričao je tada prvooptuženi.

Nije, dakle, teško zaključiti da su i pre prvih, očitih veza, huligani bili angažovani na državnim poslovima.

Treba, naravno, imati u vidu da je optuženima dozvoljeno da u postupku ne govore istinu, ali previše je „slučajnosti“ da bi se baš sve ignorisalo.

A o navodnim direktnim vezama Vučića sa Janjičarima govorila su dvoji-ca prvooptuženih, Veljko Belivuk i Marko Miljković.

Oni su nakon ubistva Aleksandra Stankovića nasledili vođstvo nad ovom navijačkom grupom na tribini Partizana.

Belivuk prvi put 5. jula, a Miljković 15. jula 2021. dali su iskaze Tužilaštvu za organizovani kriminal i naveli da su ne samo sarađivali, nego i da su se i viđali sa predsednikom Srbije.

Belivuk je rekao da je kontakt sa Vučićem održavao preko Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, navodno predsednikove veze u Belivukovom klanu.

Tvrdio je i da se sa Vučićem navodno nekoliko puta lično video, ne precizirajući vreme, kao i da je član SNS-a od 2011.

Prema njegovim rečima, prvo su se videli u Ubu sa funkcionerom SNS-a (predsednikom Izvršnog odbora) Darkom Glišićem, kada je navodno i dogovoren sastanak sa Vučićem.

Belivuk i Miljković su se navodno sastali sa Vučićem u stanu K. Š. (ime poznato redakciji) u Ulici Živka Davidovića na Zvezdari.

Vođa Principa je ispričao da je od Vučića dobio kontakte pripadnika BIA, koje nije imenovao.

Navodno je njegova grupa interveni sala prilikom protesta taksista zbog uvođenja Kar-goa i da je Vučić to obrazložio time da žele da pomognu firmi u kojoj je brat premijerke Ane Brnabić.

Belivuk je, takođe, ispričao da su u delokrug poslova huligana spadali i razbijanje opozicionih mitinga, sprečavanje skandiranja pogrdnih slogana upućenih Vučiću i njegovoj porodici na sta-dionima, „miniranje“ Parade ponosa, ali i dolasci na mitinge SNS-a kako bi se omasovio skup.

O vezama sa predsednikom govorio je i Marko Miljković.

On je ispričao kako je u Jajincima, u blizini porodične kuće Vučića, zakopano oružje kako bi se u javnosti stvorio utisak o Vučićevoj ugroženosti.

„To je akcija u kojoj su Aleksandar Stanković zvani Mutavi, Aleksandar Vidojević Rošavi i Nenad Vučković Vučko, pripadnik Žandarmerije, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, po njegovom naređenju napunili auto oružjem i ostavili ga u blizini kuće Aleksandra Vučića u Jajincima. Na taj način su hteli da prikažu medijima kako je Vučić bio meta, a dan-danas niko nije odgo varao za taj auto pun oružja“, kazao je Miljković.

I kao što rekosmo, ako izjave optuženih za najteža krivična dela mogu i treba da budu pod upitom, neke druge činjenice teško su osporive.

Među njima su i više puta objavljene fotografije prisnog druženja Vučićevog punoletnog sina Danila sa huliganima, koje zahtevaju podrobnije objašnjenje.

Naime, Danilo Vučić ovekovečen je na svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. na tribini u društvu sa Vidojevićem i Borisom Karapandžićem.

Kako bi stvari bile potpuno jasne, Vidojević je ranije na tribinama bio drugi čovek u hijerarhiji, odmah iza Aleksandra Stankovića.

Kasnije se povukao sa tribina, ali se nalazi među optuženima za demoliranje beogradskog kluba Komitet 2018.

Boris Karapandžić, još jedan lik sa fotografije, uhapšen je u „paketu“ sa Belivukom i Miljkovićem, kao deo grupe koja je u međuvremenu optužena za najteža krivična dela.

Objašnjenje koje je Vučić tada ponudio deo je već oprobanog naprednjačkog folklora o ugroženosti predsednikove porodice.

„Moj sin Danilo je pošten i pristojan mladić. Kriv je samo zato što je moj sin. Do njih, neodgovornih i nepristojnih, nikada niko nije deci političara crtao metu na čelu. Napadajući mi dete, doveli su me u ugao iz kojeg više nemam gde. Boriću se svom snagom i pobediću sve njihove laži. Obećavam im to“, kazao je tada Vučić.

Koga i kako je Vučić pobedio nije poznato, ali to svakako nisu huligani.

Štaviše, na videosnimku iz decembra 2021, koji je procurio u javnost, Vučić se vidi kako peva imitirajući navijačke pokrete, a prema tvrdnji medija na snimku se naziru i njegov sin Danilo i vođa navijača Zvezde Marko Vučković.

Ono što za Vučića predstavlja dodatni problem su svakako veze ljudi iz njegovog bliskog okruženja sa kriminalnim miljeom.

Ovo se pre svega odnosi na sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, koji je bio blisko povezan najpre sa grupom Aleksandra Stankovića, a potom i sa klanom Veljka Belivuka, koji je postao „glavnokomandujući“ na tribinama nakon ubistva Stankovića.

Potvrđene su i veze i glavnog koordinatora Žandarmerije Nenada Vučkovića sa Stankovićem i Belivukom.

O važnosti i uticaju ove grupe svedoči i beleška nekadašnjeg visokog funkcionera MUP-a Dejana Milenkovića, koji je u svom rokovniku zapisao da je Aleksandar Stanković – „držav ni projekat“.

To piše i u optužnici za zloupotrebu službenog položaja protiv nekadašnje državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, kojoj se sudi za minorna dela i nikada nije pitana za veze sa Janjičarima.

Baš kao ni Vučković i Nedić.

O vezama Novaka Nedića, Nenada Vučkovića, Gorana Colića, Marka Vučkovića (Ultra kop), Vlade Srbije i huligana čitajte u najnovijem izdanju nedeljnika NIN ili na njihovom portalu.