Istraživanje: Oko tri četvrtine ispitanika svakodnevno se susreće sa govorom mržnje na internetu 1Foto: Pixabay/iAmMrRobIlustracija)

Čak 73 odsto ispitanika odgovorilo je da se svakodnevno susreće sa nekim oblikom govora mržnje na internetu, a 27 odsto je reklo da se to dešava više puta nedeljno ili mesečno, pokazuju rezultati istražvianja koje je uradio Kliping.

Govor mržnje na društvenim mrežama i internetu generalno, najveći je problem savremenog doba. U prilog tome govori i istraživanje koje smo sproveli na Kliping LinkedIn profilu, gde smo svojim pratiocima postavili pitanje koliko često su žrtve ili svedoci ovakvog izražavanja.

Odgovor je frapantan, jer je čak 73 odsto ispitanika odgovorilo da se svakodnevno susreće sa nekim oblikom govora mržnje, 27 odsto je reklo da se to dešava više puta nedeljno ili mesečno, dok niko od ispitanika nije odgovorio sa „nikad“ ili „retko“ što je takođe bilo ponuđeno kao odgovor.

I dok se psiholozi sa svih strana trude da odgonetnu šta je to u pojedinim ljudima što ih tera, čak i ispunjava, da konstantno negativno komentarišu pojave oko nas i, uz to, na najgori mogući način vređaju druge ljude, važnije je pitanje može li se i kako tome stati na put?

Javne ličnosti, koje su najviše na udaru negativnih komentara, pokušavaju brojnim kampanjama da spreče širenje onlajn mržnje i omalovažavanja, ali njima se, osim skretanja pažnje na datu temu, ne postiže mnogo. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće sprečiti govor mržnje na internetu i kako?

Facebook i govor mržnje

Suštinski, govor mržnje na internet platformama i društvenim mrežama mogu zaustaviti samo one same, prevashodno uklanjanjem takvog sadržaja. Međutim, da bi ga uklonili najpre moraju da ga prepoznaju.

Facebook, iako često kritikovan zbog mnogih stvari, što je posebno pojačano nakon aprilske afere sa curenjem podataka, može se pohvaliti konstantnim radom na detekciji govora mržnje. Kompanija ga definiše kao „nasilni ili dehumanizujući govor, izjave o inferiornosti, pozive na isključenje ili segregaciju na temelju zaštićenih karakteristika“. Te karakteristike uključuju rasu, etničku pripadnost, nacionalno poreklo, versku pripadnost, seksualnu orijentaciju, pol, rod, rodni identitet i ozbiljnu invalidnost ili bolest.

Iz Facebook-a već duže vreme najavljuju intenzivniju borbu protiv govora mržnje, što je posebno naglašeno nakon Black Lives Matter pokreta u Sjedinjenim Američkim Državama, a dodatno intenzivirano sa pandemijom Covid-19.  U julu 2020, Mark Zakerberg je najavio da će kompanija promeniti svoju politiku kako bi zabranila govor mržnje u okviru svojih oglasa. U skladu s tim, Facebook je odlučio da zabrani oglase koji tvrde da su ljudi određene rase, nacionalnosti, rodnog identiteta, pola, seksualne orijentacije ili imigracijskog porekla pretnja fizičkoj sigurnosti ili zdravlju bilo koga drugog.

Identifikovanje govora mržnje Facebook pretežno obavlja putem veštačke inteligencije tj. AI algoritama. Međutim, Facebookovi algoritmi za prepoznavanje govora mržnje funkcionišu na četrdesetak svetskih jezika, dok se za ostale kompanija i dalje oslanja na ljudske moderatore sadržaja i javno prijavljivanje govora mržnje.

Facebook smanjio govor mržnje na platformi za 50 odsto

Budući da je Facebook počeo da objavljuje svoje izveštaje u vezi sa ovom temom svakog tromesečja, sa željom da se stvori veća transparentnost u vezi sa njihovim merama uklanjanja neadekvatnog sadržaja, ukupna količina označenih ili uklonjenih delova sadržaja koji sadrže govor mržnje, kao i stopa proaktivnog delovanja, kontinuirano su se povećavali, sa izuzetkom jedino prvog tromesečja 2021.

Samo u razdoblju od aprila do juna 2021. Facebook je uklonio ili označio 31,5 miliona delova sadržaja koji sadrže govor mržnje, što predstavlja drastično povećanje u odnosu na brojku od 25,2 miliona u prvom tromesečju godine, pokazuju podaci koje prenosi Statista.

Stopa prevalencije korisnika koji nailaze na postove ili komentare mržnje takođe je smanjena na otprilike 0,05 posto, što znači da je tek pet od 10.000 sadržaja koji sadrže govor mržnje promaklo procesima označavanja i brisanja samog Facebooka, a to predstavlja pad od skoro 50 % u poslednja tri kvartala.

Ovakvi rezultati su najvećim delom posledica poboljšanja AI algoritama koje platforma koristi, a koji se najbolje odražavaju kroz procenat sadržaja koji krše pravila, a koji Facebook detektuje pre nego što ga korisnici sami prijave. U drugom tromesečju 2019. samo je 71% sadržaja izbrisan pre nego što je prikazan korisnicima Facebooka, što je ništa u poređenju sa 98% koliko je obrisano u periodu između aprila i juna 2021.

Nedobrovoljne javne ličnosti

Istovremeno, u pokušaju da poveća digitalnu sigurnost novinara i aktivista, Facebook je najavio da će navedenim korisničkim grupama dodeliti status Involuntary Public Figures što bi u slobodnom prevodu bile nedobrovoljne javne osobe. Ovim bi trebalo da se povećaju mere sigurnosti određenih grupacija, kako bi se sprečilo uznemiravanje i zastrašivanje na društvenoj mreži koju koristi oko tri milijarde ljudi širom sveta. Facebook i njegovi algoritmi prave veliku razliku između javnih ličnosti i onih koji to nisu, u smislu da su kritički postovi na račun prvih dozvoljeni. Sa tim u vezi se sada novinari i borci za ljudska prava izdvajaju od statusa javnih ličnosti, jer se smatra da su oni u javnosti zbog svog rada, a ne zbog statusa javne ličnosti ili želje da to budu.

Inače, izraz involuntary public figures se prvi put široko koristio u kontekstu ubistva Džordža Flojda, koje je dovelo do Black Lives Matter pokreta, što je platformi omogućilo brisanje sadržaja u kojima su se korisnici rugali ili odobravali njegovu smrt.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.