Ivano Bogdanini

Međutim, pokazalo se da se iza tuge skriva i veliki naboj agresivnosti, pa je stadion Marasi u Đenovi bio poprište još jednog prekida, rušeći „mit da je za sve kriv Ivan Bogdanov sa makazama“. Gradinata Nord, tribina na kojoj su bili smešteni prokaženi srpski navijači, je i kop ultrasa Đenoe, koji spadaju u jednu od najjačih tifo grupacija u Italiji. Kako „Grifoni“ već 12 utakmica nisu zabeležili pobedu, opasno su se spustili do zone ispadanja, usput se blamirajući gubeći u 50. minutu od Siene sa 0:4. Tada su usledile nadrealne (?) scene.

Deo ultrasa se uputio u centar istočne tribine tik iznad tunela, nakon čega je usledilo „bombardovanje terena“. Utakmica je odmah prekinuta, ali je usledio još bizarniji zahtev – da fudbaleri Đenoe skinu svoje dresove jer ih ne zaslužuju. Ekipa je „naređenje“ skrušeno poslušala, pa je kapiten Marko Rosi sakupio dresove i odneo ih pred „porotu“. Jedino je Đuzepe Skuli hrabro odbio takav ponižavajući čin, usput se popevši na „šipku“, gde se raspravio sa jednim od vođa tribine. Da stvar postane tragikomična, posle svega što se desilo, utakmica je nastavljena.

Ovo je samo najnovija epizoda u ratu mejnstrima i ultras subkulture, u kojima se smenjuje zgražavanje populističke javnosti od nasilja na stadionima i težnja navijačkog pokreta da se odupre represivnim kontrolnim mehanizmima države. U medijima se najčešće potpuno iskrivljuje vrednosna slika u jednostranu korist oficijelne politike, a mlade na tribinama niko ne želi da opravda propitivanjem otkud frustracija u vremenu recesije, kada bi samo želeli utehu pošteno znojem natopljenog dresa. A kada nastupi nasilje, kasno je i za jedne i za druge.

Đenou u svakom slučaju čeka kazna, koja u najblažem obliku može biti suspenzija domaćeg terena, što će biti još jedna od otežavajućih okolnosti u borbi za opstanak, jer se zahuktali Leće približio na bod zaostatka. „Rosoblu“ doživljavaju prošlogodišnju sudbinu omraženog rivala – Sampdorija je proletos potpuno neshvatljivo skliznula iz gornjeg dela tabele među putnike u niži rang, što je dočekano slavljem pristalica trofejnijeg đenovljanskog kluba (Đenoa ima devet, a Samp jedan skudeto – doduše mnogo recentniji od crveno-plavih titula koje datiraju iz „kalčo praistorije“). Šteta bi bila da se po mnogima najvatreniji italijanski gradski derbi igra nagodinu u Seriji B, ali se kletva „dabogda komšiji crkla krava“ zna vratiti poput bumeranga.

Roma je opet primila 4 komada, a s obzirom na to da je takvo postignuće osetila od Kaljarija, Atalante i Lećea, može se ozbiljno zaključiti da je kod Juventusa još i dobro prošla. O Staroj dami je već puno napisano u ovoj kolumni, a po svemu sudeći – to će biti slučaj i u završetku sezone. Jer, teško će u poslednjih pet kola dozvoliti da joj stondirani Milan prekine snove koje sanja još od „Kalčopolija“.

Ali, možda će baš Novara, Ćezena ili Leće, tri poslednjeplasirane ekipe i naredni protivnici „bjankonera“, ostvariti neku šok senzaciju. Problem „rosonera“ je da, s obzirom na plus tri i bolji međusobni skor, crno-beli mogu čak i luksuz kiksa sebi da priušte.