Izbori su prošli – nema karavana, a nema ni novog stadiona u Nišu

Nekako baš tada je pokrenut “Karavan gradonačelnice” koji je svake nedelje obilazio određene lokacije po gradu, a funkcioneri su razgovarali sa građanima. Obećavalo se tu ono standardno za predizborni ciklus – kanalizacija, voda, asfalt, pa i socijalna pomoć.

Da bi se znalo šta je od obećanog i urađeno, potrebna je malo detaljnija analiza, ali je jedna stvar jasna i bez posebnog istraživanja – izbori su prošli, a karavana više nema.

Naravno da su svi funkcioneri, na čelu sa gradonačelnicom, onomad negirali da karavan ima veze sa izborima. Govorili su da će se nastaviti i nakon glasanja, ali jednostavnim pregledom aktivnosti prve dame Niša jasno je da od karavana nema ni “K”. Posle 3. aprila bilo ih je nekoliko i to je to. Glasovi će ponovo biti bitni tek 2024. pa je, valjda, do tada i karavan privremeno stopiran.

Karavan gradonačelnice je, pak, promenio lokaciju posle izbora. Umesto po neasfaltiranim ulicama Niša i okoline, uputio se na nekoliko dana u Egipat. Kažu da je bio dobar provod, a donet je i koji sporazum iz Afrike. Gradonačelnica je posle nastavila putešestvije od Rusije do Brisela, pa je, kako biva u sistemima kada jedan čovek ili žena odlučuje o svemu, tako spoljna politika “pojela” lokalnu. Ovu koja se, na primer, ogleda u još neasfaltiranoj Ulici Vojvode Putnika.

I nisu samo obećanja pljuštala iz “karavana”. Obećavao je u danima pred izbore i predsednik SNS Aleksandar Vučić lično. Obećao Nišlijama, ni manje, ni više nego nov stadion. Ali baš nov, ne ovaj polurekonstruisani na “Čairu”. Obećavao radove u martu, pa u maju i opet ništa.

Nema radnika i mašina, a nema ni stadiona. Imamo ovaj dopravljen još pre dolaska naprednjaka. NJima je ostalo da završe zapadnu tribinu, ali evo već im je deseta godina na vlasti i nikako da nađu para i vremena za to. Polako. Zato je to podstrek i jednoj FK “Gziri” sa Malte da priča sve najgore o niškom hramu fudbala.

No, dobro, možda je zapadna tribina i prevelik zalogaj. Možda prvo treba da rešimo probleme sa strujom da se ne brukamo mračnim halama i stadionima na međunarodnim sportskim događajima.

Ali, to je neka druga priča.

Karavanske i stadionske priče poslužile su svrsi. Naprednjaci su opet pobedili na izborima i imaju najviše poslanika u Narodnoj Skupštini. Pobedio je i Vučić. I to ubedljivo. Siguran sam da oni koji su ga glasali neće imati ništa protiv i ako ih je lažuckao za stadion. Lagao ih je i Sloba, pa su ga glasali. Posle su samo prešli na Koštunicu, pa na Tadića. Neko lepo reče da se ovde uvek glasa za vlast, a ne protiv nje.

I neke Nišlije jesu glasale za SNS i Vučića na poslednjim izborima. Međutim, rezultati kažu da ih je sve manje. NJihova lista na parlamentarnim izborima u Nišu ostvarila je najslabiji rezultat poslednjih godina. Bili su ispod 40 odsto.

Opoziciona javnost sada trlja ruke i misli “evo nade, stižu promene”. Ali ne, to je samo poruka lokalnim naprednjacima da za sledeće izbore karavan mora da bude brži, jači i bolji. Da traje duže. Da obećanja budu veća.

Kakav stadion, dajte fabriku letećih automobila! Dajte u paketu dva litra zejtina i tri kilograma šećera! Ne merite samo pritisak nego delite i lekove.

A kada izbori prođu, opet isto. Narod ko narod, čekaće asfalt i vodu u svom blatu i uredno će plaćati porez, čisto da se ima za funkcionerske plate i putovanja.

Autor je novinar iz Niša

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.