Izbori za studentske parlamente pod budnim okom vlasti: Zašto je režimu važno ko će pobediti?

Nemile scene na beogradskom Medicinskom fakultetu, gde Izborna komisija izlazi iz fakultetske zgrade kroz razbijeno staklo; kolo koje igraju studenti ispred Tehnološko-metalurškog fakulteta, proslavljajući pobedu nezavisne liste, te najnoviji protest ispred Medicinskog fakulteta u Novom Sadu – sve smo to imali priliku da gledamo prethodnih dana.

Sa nekih beogradskih fakulteta, poput Pravnog i Ekonomskog, redakciji Danasa je javljeno da i pre samog glasanja za novi saziv studentskog parlamenta, ceo izborni proces prate ozbiljne neregularnosti, zbog čega se na Ekonomskom umešala i prosvetna inspekcija.

A pre inspekcije samo Ministarstvo prosvete dalo je neobavezujuće mišljenje da se izbori za studentske parlamente mogu pomeriti za jesen, iako za to nema valjanog osnova.

Zahtev je potekao od Studentske konferencije univerziteta Srbije čije rukovodstvo ne krije bliske veze sa vladajućom strankom. Neki od njih su lično učestvovali u pisanju Zakona o studentskom organizovanju, čije loše strane sada ponovo dolaze do izražaja.

Treba, međutim, podsetiti da je ovaj zakon usvojen još 2021. godine i da je tada prošao ispod radara akademske zajednice, koja je u to vreme pažnju usmerila ka izmenama Zakona o visokom obrazovanju i uvođenju instituta blagoslova za zapošljavanje nastavnika i upis studenata na Pravoslavno bogoslovski fakultet. Tako je Zakon o studentskom organizovanju usvojen bez kritika, ali se uskoro pokazalo šta je bila namera vlasti kada ga je, uz odabranu grupu studenata, oblikovala po svojoj meri.

Odredbe koje propisuju ko i pod kojim uslovima može da se kandiduje na izborima za studentski parlament sada na nekim visokoškolskim ustanova sprečavaju „opozicione“ studentske liste da istaknu svoju kandidaturu dok aktuelnim sazivima parlamenata, čiji je rad na mnogim fakultetima kompromitivan zbog bliskih veza sa vlašću, otvaraju put da ponovo osvoje vlast.

A zašto je uopšte bitno koja struja rukovodi radom studentskog parlamenta?

– Zbog uticaja na izbore za dekane i rektore. Ako se, recimo, studentski parlament usaglasi sa predstavicima države u Savetu fakulteta, koji po zakonu bira dekana, imate osam predstavnika države i četiri predstavnika studenata, što je već 12 glasova ako oni naprave koaliciju. Dovoljno im je da nađu samo dvoje iz reda zaposlenih na fakultetu i da donose sve ključne odluke. Sećate se da je još pre pada nadstrešnice Železničke stanice na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bio haos, imali ste vladajuće studente koji su uz pomoć tadašnjeg rektora premeštali glasanje u Rektorat, a izbori se moraju održati na fakultetu. To je bila čitava ujdurma samo da ne izgube izbore. To je način na koji režim, uz pomoć predstavnika države i predstavnika studenata, može mnogo lakše da ostvari većinu za donošenje odluka – ističe Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka.

A pre samog glasanja studenti se izjašnjavaju i o kandidatima za dekana, zahvaljujući odredbi Zakona o studentskom organizovanju da u stručnim organima visokoškolske ustanove i njihovim telima studenti čine 20 odsto članova.

„Studentski predstavnici učestvuju u raspravi i odlučivanju o pitanjima od značaja za studente, a posebno ona koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, pravila studija, plan rada, kalendar rada, upisnu politiku visokoškolske ustanove, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova, izmena i dopuna statuta, predlaganje kandidata za organ poslovođenja i predlaganje finansijskog plana visokoškolske ustanove“, piše u Zakonu.

Profesor Branislav Boričić, nekadašnji dekan Ekonomskog fakulteta i bivši prorektor Univerziteta u Beogradu, podseća da su studenti i pre donošenja aktuelnog Zakona o studentskom organizovanju učestvovali u radu nastavno-naučnog veća, ali su se bavili samo pitanjima koja su u vezi sa studijama.

Od školske 2021/22, kada je Zakon počeo da se primenjuje na visokoškolskim ustanovama, studenti su deo glasačkog tela prilikom utvrđivanja predloga za dekana.

– Ja sam prvi put za tu kombinaciju čuo od kolega iz Slovenije i Hrvatske, koji su tu stavku izbacili iz njihovih zakona o studentskom organzovanju, jer su se kandidati za dekana bavili lobiranjem kod studenata pa se dešavalo da za dekana bude izabran neko ko nema podršku nastavničkog dela kolektiva – kaže Boričić.

On ističe da su studentske organizacije tradicionalno pod uticajem političkih stranaka i da to datira još od uvođenja višestranačja u Srbiji.

– Studentske organizacije su uvek bile vezane za neke političke stranke i otuda uticaj političke stranke na dešavanja na fakultetu. Kakve god studentske manifestacije da su se dešavale, bilo protesti ili slavlje, to je uvek bio zgodan teren da političke stranke dobiju neke poene i da na taj način upravljaju određenim procesima – kaže Boričić.

Da je interesovanje vlasti za to ko će pobediti na izborima za studentske parlamente prevashodno motivisano namerom da utiču na izbore dekana i rektora slaže se i dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić. U fokusu su mahom veliki fakulteti, koji slove za uticajne.

– Univerzitet se oglasio i pozvao da se omogući da izbori proteknu mirno i da onaj ko dobije većinu pobedi, bez bilo kakvih nameštanja – navodi Roglić.

Dekanka FPN-a Maja Kovačević dodaje da je neprihvaljivo da nekome pada na pamet da zloupotrebljava mlade ljude u nelegitimnim izborima za studentske parlamente.

– Neprihvatljivo je da se na taj način utiče na mlade ljude – ukazuje Kovačević.

Grupa dekana fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta još pre nekoliko godina je tražila da se izmeni Zakon o studentskom organizovanju, ali se od toga nije odmaklo. Dekan Roglić kaže da je zakon toliko loš da bi ga trebalo povući i napisati novi.

Režim za tako nešto do sada nije bio zainteresovan.

Sada je još manje, ako se imaju u vidu dešavanja na visokoškolskim ustanovama nakon pada nadstrešnice Železničke stanice. Otpor koji se pojavio u akademskoj zajednici treba ugušiti. A naredne godine na Beogradskom univerzitetu se bira nova uprava i dve trećine dekana.

Studentski predstavnici koji sada budu izabrani (mandat im počinje od 1. oktobra) biće oni koji će glasati za dekane i rektora.

Profesor Boričić ukazuje i na dodatni razlog zbog kojeg je vlast motivisana za izbore za studentske parlamente.

– Režim bi studentima mogao da pripiše etiketu da nisu uspeli da osvoje vlast ni na svojim fakultetima, a hoće da vode državu. Slažem se da je vlasti dugoročno važno da ima uticaj nad dekanima i rektorima, ali je i ova dimenzija u ovom trenutku važna – ukazuje naš sagovornik.