foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Tolerantan odnos prema izostajanju iz škole i pravdanju izostanaka u velikoj meri podstiče đake da odustvuju sa nastave, saglasni su srednjoškolci sa kojima smo razgovarali. Za njih nije iznenađenje podatak da učenici iz Srbije više od vršnjaka iz drugih zemalja kasne u školu i planski izbegavaju časove nekih predmeta, što je pokazalo poslednje PISA istraživanje.
Prema rezultatima tog istraživanja, 56 odsto petnaestogodišnjaka iz Srbije je bar jednom zakasnilo tokom dve školske nedelje pre nego što su radili PISA test, dok je međunarodni prosek 45 odsto.
U istom periodu 30 odsto naših učenika je neopravdano izostalo sa nekih časova (OECD prosek 22 odsto), a 16 odsto se ceo dan nije pojavilo u školi i po tome su nešto bolji od vršnjaka u drugim zemljama, gde je u proseku 20 odsto bez opravdanog razloga izostalo iz škole ceo dan.
– Kasne jer su nonšalantni, a razredni opravdava ako neko bude upisan. Ne kasnimo da bi izbegli odgovaranje, jer je onda veća šansa da će te nastavnik prozvati. Desi se da u toku dana izađemo na kafu sa nekog manje bitnog predmeta, ali ne bežimo kad je zakazan kontrolni ili pismeni jer postoji mogućnost da razredni prijavi profesoru da si pobegao, a onda će te sledeći čas sigurno pitati. Jer ako je odgovaranje ili kontrolni usred dana, onda će profesor videti u dnevniku da si bio na prethodnim časovima i sledeći čas će sigurno da te pita, verovatno teže stvari nego druge – kaže M. B, učenica trećeg razreda jedne prestoničke gimnazije.
Za izbegavanje unapred najavljenog odgovaranja, kao i pismenih provera znanja najčešće se izostaje ceo dan iz škole.
– Ako neko želi dobru ocenu, ali nije učio, neće se pojaviti tog dana. Znamo i za vršnjake koje roditelji forsiraju i očekuju dobre ocene, a ako nisu spremni ili ne mogu da savladaju određeno gradivo, izostaju uz dozvolu roditelja – kaže naša sagovornica.
Ona ističe da se najmanje izostaje kod profesora koji u startu postave jasna pravila i pridržavaju ih se cele školske godine.
– Ima profesora koji se drže pravila da, ako se učenik ne pojavi na pismenom, mora da ga radi čim se vrati, ali za kraće vreme ili daje teži test. I onda se ne isplati da propustiš. Mislim da to nije pravedno u slučaju da je neko stvarno bolestan ili nije u mogućnosti da dođe, ali ovo jeste način da se spreči bežanje sa časova – smatra ova učenica.
Luka Babić, maturant Treće beogradske gimnazije, potvrđuje da đaci oduvek beže sa pisanih provera ili usmenih odgovaranja kada za to nisu spremni, a ponekad i grupno kada jesu učili, ali zbog solidarnosti sa ostatkom odeljenja.
To je, kaže, pojava koja se ne menja decenijama.
– Međutim, stimulišući efekat za bežanje pojedinaca je činjenica da se časovi mogu lako opravdati. U tome udela imaju i razredne starešine, ali mnogo značajnijeg i ozbiljnijeg zdravstveni sistem, odnosno domovi zdravlja koji masovno opravdanja daju blanko i bez pregleda, pa se tako može opravdati i više dana i nespojenih izostanaka samo jednim odlaskom kod lekara – ističe Luka.
U Forumu beogradskih gimnazija kažu da su razlozi za kašnjenje na nastavu višeslojni i da treba ih sagledati iz više uglova.
– Kada je reč o prvim časovima, češće se kasni u prepodnevnoj nastavi nego što je to slučaj kada učenici idu posle podne u školu. Trend je da su učenici neispavani jer kasno ležu, samim tim nije retkost da se uspavaju za nastavu. S druge strane, kad je reč o Beogradu, jutarnji špic pravi problem, pa je izazov za svakoga ko živi u glavnom gradu da, bez metroa, stigne od tačke A do tačke B. Čak i u es dnevniku, prilikom pravdanja izostanaka, postoji opcija obrazloženja „saobraćaj“ – navode u sindikatu.
Marija Miletić, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije, potvrđuje da su saobraćajne gužve veliki problem učenicima koji ne stanuju blizu škole.
– I sama sam tome svedok. Ako krenem od kuće u 7 i 10 u školi sam za desetak minuta, a ako krenem samo deset minuta kasnije putujem i više od sat vremena. Posmatram neku decu kako utrčavaju u školu bez daha, a ima i nekih koji idu nogu pred nogu i usput kucaju poruke na mobilnom telefonu. Tako da je teško dati objektivnu sliku jer ne možemo biti sigurni da li su deca nonšalantna ili je saobraćaj problem – kaže Miletić.
Ona kaže da po prosečnom broju izostanaka nema velike razlike među odeljenjima u školi na čijem je čelu, ali ukazuje da statistika nekad može dati pogrešnu sliku.
– Ako, recimo, na nivou odeljenja ima 900 izostanaka, a dvoje učenika je bilo odsutno zbog mononukleoze, to znači da nisu bili u školi u proseku mesec i po dana i da je samo njih dvoje napravilo 450 izostanaka – kaže Miletić.
Gimnazijski profesori potvrđuju da se neretko dešava da učenici ne dođu ceo dan kada su najavljene provere znanja i u tom slušaju se izostaje u dogovoru sa roditeljima, ali se donose lekarska opravdanja.
Škole su internim pravilima regulisale koliko puta roditelj ima pravo da opravda izostanak deteta tako što će napisati rukom opravdanje.
U Četrnaestoj je to jedan put po polugodištu, a pravilo je i da roditelj koji je lekar po zanimanju ne može da piše opravdanje svom detetu.
– Možda sam model regulisanja izostanaka treba menjati. Takođe, način na koji se pravdaju časovi ne bi bilo loše promeniti. Imajući u vidu da je zdravstvo elektronski povezano i da je prosveta elektronski povezana, zašto ne napraviti zajedničku bazu u kojoj bi lekar direktno izdavao potvrdu koja bi bila vidljiva nastavniku kada je dete bolesno? Na taj način bi se smanjile zloupotrebe, jer je javna tajna da danas nije nikakav problem nabaviti opravdanje, a u svemu učestvuju i roditelji – kažu u Forumu beogradskih gimnazija.
Trenutno, po važećem zakonu, učenik koji napravi više od trećine opravdanih izostanaka izlazi na razredni ispit.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
