Jaje kao simbol života

Običaja koje naš narod vezuje za Uskrs nema mnogo, kao na primer onih uz Božić ili Đurđevdan. Razlog je taj što je Uskrs pokretan praznik i može doći ili još pre Blagovesti ili čak posle Đurđevdana. Tako se za njega nisu mogli zgodno vezivati starinski običaji iz proletnje sezone.
Jedan od najvažnijih poslova za pripremu uskršnje svečanosti je bojadisanje ili farbanje jaja, kako je uobičajeno da se češće čuje. Ovaj običaj nesumnjivo je, po rečima istraživača, veoma star i poznat je i drugim hrišćanskim narodima u Evropi, pa i šire u svetu, kako kod pravoslavnih tako i kod katolika. O tome svedoče i ostaci obojenih ljuski jaja u nekim otkopanim germanskim grobovima, kao i u Skandinaviji, pa i kod Slovena. „Jaja je naš narod, zacelo, bojadisao crvenom bojom još ranije, u kultu predaka, pa je posle taj običaj preneo na Uskrs“, kaže Čajkanović. Tako se na nekim prostorima kod nas veruje da je ovaj običaj nastao kao uspomena na zbivanje kada su Hrista vodili da ga razapnu na krst, narod je na njega bacao kamenje, a bačeno kamenje se pretvaralo u crvena jaja. Drugi govore da su Jevreji bojili mućkove i bacali na Hrista, pa kao uspomenu na to bojadišu jaja za Uskrs.

Datum

Prvi hrišćani su vaskrsenje proslavljali svake nedelje, ali se od kraja 1. veka pojavilo i godišnje obeležavanje Hristove smrti i vaskrsenja koje je nazvano Pashom (grčka reč za Pesah, za koju mnogi stariji pisci smatraju da potiče od grčkog glagola „patiti“). Prvobitno se godišnjica Hristovog raspeća obeležavala na dan pripreme za Pesah (14. nisan prema jevrejskom kalendaru) i taj dan je mogao pasti bilo kada u sedmici. To je bio postan dan koji se naveče završavao pashalnim obredom i kojim se proslavljalo vaskrsenje. Zbrka koja je nastala u vezi sa proslavom vaskrsa nedeljom razrešen je na Nikejskom saboru 325. godine, kada je utvrđeno da se Vaskrs slavi prve nedelje posle punog meseca po prolećnoj ravnodnevici.

Datum proslave Vaskrsa i danas se određuje na ovaj način, ali su različiti faktori (poput gregorijanske reforme kalendara u 16. veku, prakse periodičnog usklađivanja lunarnog ciklusa na Zapadu) doveli do razlike u proračunima između istočnih pravoslavnih crkava i crkava na Zapadu, mada se ponekad datumi podudaraju (svi hrišćani će ponovo istog dana slaviti Vaskrs 2001. godine). Po proračunima, Vaskrs najranije može da „padne“ 4. aprila (22. marta po starom kalendaru), a najkasnije 8. maja (25. aprila).

Jaje uopšte ima veliki značaj u religiji, mitologiji i magiji i ne samo kod nas već i kod mnogih naroda sveta. Jaje se smatra simbolom života. Naročito se bojenim uskršnjim jajima pripisuje posebno simbol plodnosti, simbol zdravlja, a njihova uloga u uskršnjim praznicima je višestruka.

Crveno – boja vaskrsenja

Za običaj farbanja uskršnjih jaja vezano je više priča. Tvrdi se da su, tri bela kuvana jajeta, koja je Majka Božja ostavila na sinovljev grob znak žalosti, po Hristovom vaskrsenju promenila boju – postala crvena. Prema drugim verzijama, pak, stražari koju su čuvali razapetog Hrista, da bi umirili druga koji se uplašio da će Hristos vaskrsnuti, rekli su mu da je to moguće isto koliko i da pečena kokoška, pripremljena za ručak, poleti i snese crvena jaja. Istog trena, kaže priča, kokoška je poletela, snela crveno jaje i pred zapanjenim stražarima uzletela na nebo.

„Crveno ofarbana jaja kao i sam sam običaj farbanja jaja, koji spada u žrtvene kultove direktno se vezuju za vaskrsenje Isusa Hrista“, objašnjava Enciklopedija svakodnevnih verovanja i običaja „Šta je šta“. Teolozi poučavaju da se farbanje jaja vrši u spomen susreta Marije Magdaline (kojoj se Hristos po vaskrsenju prvoj javio), sa carem Tiberijem u Rimu, kome je kao novogodišnji poklon predala crveno jaje, pozdravljajući da rečima: „Hristos Vaskrese“! Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, a istovremeno crveno je i boja vaskrsenja, tumači Crkva. U hrišćanskoj crkvi, inače, običaj bojenja jaja prvi put se pominju u 12. veku, a kod nas 400 godina kasnije.

U većini krajeva jaja boje na Veliki petak, a neke porodice boje jaja na Veliku subotu, jer se na Veliki petak nije smelo ništa raditi, pa čak ni bojiti jaja. Prvo stavljeno jaje izvadi se i ostavi na stranu i ono se cele godine čuva, a srećemo ga pod nazivom „čuvar“, „čuvarkuća“, „čuvarak“. Negde se mogu sresti i drugi nazivi kao što su „čuvadar“ ili „polog“. Njemu je narod pripisivao posebna magijska svojstva.

Veliki post i Strasna sedmica

Praznovanju Vaskrsa prethodi priprema – sedmonedeljni Veliki post, kao „poziv na dug i uporan duhovni podvig i predstavlja stanje uma, duše, duha“, ističe Aleksandar Šmeman, jedan od vodećih pravoslavnih teologa današnjice u knjizi „Veliki post“. Poslednja nedelja Velikog posta (četrdesetnice) naziva se Strasnom sedmicom (sedmicom Hristovog stradanja), čije je dane Crkva od davnina posvetila posebnom spomenu i svaki od njih se naziva Velikim. Na sam dan Vaskrsa, sa svih pravoslavnih hramova zvona dugo zvone, služi se uskršnja liturgija, a ljudi se međusobno pozdravljaju rečima: „Hristos Vaskrse! – Vaistinu Vaskrse!“ (ovaj pozdrav važi sve do Spasovdana).

Inače, u prošlosti je bilo opšte verovanje da je praznik Veliki petak povoljan za mnoga bajanja, a naročito za devojačka gatanja-vračanja. Negde se i danas veruje da ako devojke na taj dan ukradu cveće sa Hristovog groba u crkvi i stave ga pod glavu uveče pred spavanje, te noći će sanjati svog suđenika.

Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana, kako se objašnjava u knjizi „Krstne slave i običaji“ , po narodnom verovanju i običaju, grobove umrlih srodnika, na koje se iznose farbana vaskršnja jaja, treba „pobusati“ busenjem zelene trave. U nekim krajevima, ovaj dan obeležava se kao zadušnica. Izlazi se na groblje, pale se sveće, sveštenici vrše pomene i parastose za duše umrlih. Od Vaskrsa do Pobusanog ponedeljka ne pale se sveće za mrtve jer se veruje da su svi vaskrsli. Ciklus Vaskršnjih praznika ne završava se trodnevnim praznovanjem Vaskrsa, nego traje do Svete Trojice ili Duhova koje se slave pedeseti dan po Vaskrsu, a pripada mu i Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Od Vaskrsa do Duhova pozdravlja se tradicionalnim vaskršnjim pozdravom „Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!“.

Prvobitno su jaja bojena za Uskrs prirodnim bojama, dobijenim kuvanjem određenih biljaka, plodova ili kore drveta. Tako, se u prošlosti koristila biljka „broć“, i na taj način se dobijala crvena boja jajeta, koja je bila najrasprostranjenija. Tokom vremena nju je zamenilo „varzilo“, koje se i sada može naći na našim pijacama. Takođe, jaja su se, kao i sada u nekim krajevima, bojila u lukovini, ljuskama od luka, ali u upotrebi su bile i mnoge druge biljke, kao na primer, cvet mlečike, šljivova kora i sl. Negde su se jaja šarala i pomoć u voska. Tečnim voskom pomoć određene naprave stvarana je željena šara, a zatim se jaje spuštalo u boju. Nekada se koristila i sona kiselina za dekoraciju, ali su se ukrasi pravili i jednostavno grebanjem po već ofarbanom jajetu. Takođe, šara se pravila i pričvršćivanjem određenih ukrasnih listova na jaje, pojedinih biljaka ili cveća.

Feberžeova jaja

Verovalo se da je čitav kosmos nastao iz jajeta. Za Egipćane ono je obuhvatalo sunce, a po indijskoj mitologiji jaje je predstavljalo Bramu, koji je, navodno, od gornje ljuske jajeta, načinio nebo, a od donje zemlju. U Persiji su seljaci razmenjivali jaja u znak čestitanja, a u Francuskoj je 1176. godine bilo takvo izobilje jaja da su se ona oslikavala i davala u čast povratka kralja iz bitaka. Za Rusiju je farbanje jajeta postalo kult, pa su čak pravljena od porculana, i članovi carske porodice su ih obožavali. Ta moda je preneta u Evropu, a mađarski i bavarski umetnici su uvek pronalazili nove forme u farbanju i ukrašavanju jaja. Ipak, najpoznatiji je bio Karl Feberže, zlatar na ruskom dvoru krajem 19. i početkom 20. veka. Napravio je pedesetak jaja izuzetne lepote u kojima se prepliću sve vrste umetnosti.

Danas se uglavnom nalepljuju prigodne sličice sa određenim uskršnjim simbolima, kao što su zec, jagnje, bojena jaja i drugo. Tako spremljena, obojena jaja čekaju nedelju, dan Uskrsa, kada će se ukućani kucati jajima, uz dečju radost i obilnu trpezu, jer se završava sedmonedeljni Veliki post.