Branislav Dimitrijević: Jedini kriterijum su Vučićeve želje i partikularni interesi 1Foto: FoNet/Beoinfo

Za razliku od ranijih talasa promena naziva ulica u Beogradu, koiji su počeli još devedesetih, ovo što radi sadašnja vlast nema nikakvu logiku ni jasnu ideologiju. Kao i obično, odluke se donose bez mišljenja javnosti, potpuno netransparentno, u krugu nekoliko ljudi.

Ova vlast nema jasne kriterijume niti sistemsku ideju, njihova logika je vezana za partikularne pojedinačne, privatne interese i želje, ili za to ko vrši neki pritisak. Kao što su davali ulicu jednom uzbekistanskom pesniku jer je to Uzbekistan tražio, caru Nikolaju jer je to bio ruski pritisak ili kao što je u prethodnoj vlasti Ažerbejdžan vršio pritisak da imamo spomenik Alijevu, navodi istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević iz Inicijative Ne davimo Beograd, komentarišući masovne predloge o izmenama starih naziva ulica, koje gradska Komisija za spomenike i imenovanje ulica i trgova razmatra i odobrava na gotovo mesečnom nivou.

Naime, u poslednjih par godina u glavnom gradu preimenovano je čak 5.000 ulica, a na poslednjoj sednici održanoj u ponedeljak, Komisija je odobrila inicijative za još jedanaest novih imena.

Predlozi za ovako veliki broj izmena najčešće dolaze od gradskih funkcionera i odbornika, a često i od samog predsednika Vučića.

Inicijative za poslednje izmene podneli su, “u svojstvu građana”, zamenik gradonačelnik Gorana Vesić, gradonačelnik Zoran Radojičić, zamenica predsednika Skupštine i predsednica navedene Komisije Andrea Radulović, a od samog Aleksandra Vučića stigao je predlog da se savska obala iznad nekadašnjeg logora Staro sajmište nazove Obala jasenovačkih žrtava.

Inače, Danas je već pisao o tome da predsednik nije pomenuo da se o “njegovoj” ideji pričalo još 2012, kada je istu molbu patrijarh Irinej izneo u dopisu upućenom tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu.

O tome kojim ulicama će biti dodeljen predloženi nazivi, tek će se odlučivati. Sastav Komisije, osim imena trenutne predsednice, gotovo je nemoguće saznati, a izvesno je da članstvo čine odbornici, podrazumeva se, vladajuće većine u gradskom parlamentu.

Inicijative koje odobri takva Komisija, a zatim i Ministarstvo lokalne samouprave, dalje odlaze na izglasavanje opet u Skupštiinu Beograda, gde o njima glasaju isti oni od kojih predlozi uglavnom i dolaze.

– Imate jednog čoveka i malu grupu ljudi oko njega, koji odlučuju apsolutno o svakoj stvari, ostvaruju neke svoje želje, a da ne konsultuju ni stručnjake ni građane, na isti način na koji su doneli odluku gde će da grade metro ili gondolu. Obrazac je isti kao i za sve drugo što sadašnja vlast radi, u svim oblastima odlučivanja. To je licitacija želja ljudi koji imaju moć, a da pritom nema stručnih komisija koje o tome donose bilo kakvu odgovornu odluku, nastavlja Dimitrijević.

Jedini način na koji vlast danas može da obrazloži aktuelne izmene, kaže naš sagovornik, jeste da “to tako hoće Vučić”, što je, kako dodaje, jedino obrazloženje za sve teme u društvu i “jedina logika koja se zapaža”.

– Ono što ipak može da se prepozna kao kontinuitet je namera da se grad u potpunosti očisti od socijalističkog perioda i NOB-a, i onda će svaka princeza, svaki knez, njegov brat ili sestra dobiti svoju ulicu u Beogradu. Radi se o pokondirenom povratku u neku fantaziju slavne monarhističke prošlosti, zaključuje Dimitrijević.